Društvo

Reforma srpske železnice: 55 km na sat

FOTO: MMV

FOTO: MMV

U izveštajima međunarodnih finansijskih institucija prethodnih nekoliko godina često se moglo naići na konstataciju da je reforma železnice pozitivan primer reforme javnog preduzeća, oblasti kojom se naše vlasti ne mogu baš pohvaliti još otkako je to postao jedan od ciljeva u sporazumu sa MMF-om 2015. godine. Tako je železnica postala jedan od onih primera kojim se pokazuje da se ipak nešto radi.

Reforma Železnica Srbije je počela još 1991. godine, ali je iz poznatih razloga ubrzo obustavljena. Kraj 2000. godine je dočekala sa više od 30.000 zaposlenih, sa zastarelom opremom i neodržavanim prugama. Starost 90 odsto lokomotiva je 2015. godine bila od 26 do 55 godina, a još lošija situacija je bila sa teretnim kolima. Brzina vozova je bila za trećinu niža od projektovane.

Nominalno je pokušana reforma 2002. godine, ali osim smanjenja broja zaposlenih, nikakvog drugog napretka nije bilo. Onda je 2014. godine na osnovu dokumenta Svetske banke o ubrzanju reforme železničkog sektora u Srbiji Vlada, odnosno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napravilo strategiju reforme koju su kasnije podržale međunarodne finansijske institucije i EU.

Ključni korak bilo je razdvajanje javnog preduzeća na četiri funkcionalne celine. U avgustu 2015. godine osnovani su Infrastruktura Železnice Srbije, Srbija Kargo, Srbija Voz i holding Železnice Srbije koji je zamišljen kao privremeno preduzeće u koje će biti prebačeni neki istorijski dugovi i višak imovine i zaposlenih koji će onda dobiti otpremnine.

Više o tome na linku.