Na govor mržnje reaguje 80% građana: Najviše je usmeren prema LGBT+ populaciji

Važno je prepoznati da je svaki „govor mržnje“ štetan i da obezbeđivanje zaštite ljudskih prava svih ljudi zahteva osporavanje mržnje u svim njenim oblicima. Kakvi su stavovi građana Požarevca po pitanju govora mržnje saznali smo iz ankete „Govor mržnje – kakvi su Vaši stavovi?“ koju je sproveo Boom 93, a u kojoj je učestvovalo 194 ispitanika.

Skoro 93% (180) građana izjasnilo se da je upoznato odnosno dobro upoznato sa terminom govor mržnje, tek 11 njih zna ponešto o tome, 2 anketirana zna ponešto, a samo jedan ne zna ništa o terminu govor mržnje. Veći deo građana u anketi, njih 78 (40,2%) navelo je da su povremeno bili svedoci govora mržnje, veoma često je bilo 72 građana (37,1%), 25 (12,9%) su naveli da su retko bili, dok 12 (6,2%) uopšte nisu bili, a 7 nisu sigurni da su bili svedoci govora mržnje.

  Diskriminatorna mržnja je intenzivan i iracionalan osećaj neprijateljstva prema osobi ili grupi ljudi zbog toga ko su, na osnovu identifikacione karakteristike priznate u međunarodnom pravu o ljudskim pravima.

Čak 124 (20,6%) ispitanika smatra da je govor mržnje najviše usmeren prema LGBT populaciji, 117 pripadnicima nacionalnih manjina ili drugih nacija, 101 prema ženama, 93 pripadnicima drugih veroispovesti, 60 starijima, 45 mladima, a 33 prema osobama sa invaliditetom. Sve društvene mreže su pune onoga što stručnjaci nazivaju ‘toksičnim društvenim ponašanjem’ – vređanje, omalovažanje i ismevanje je svakodnevnica interneta širom regiona, ali i na globalnom nivou. Ovi komentari i objave kreću od Facebooka i Instagrama, a stižu do YouTubea, TikToka.

Građani se sa govorom mržnje najpre susreću u realnom životu. Za to se izjasnilo 135 ispitanika (37,6%), a nakon toga su to društvene mreže. Sa tim se slaže 129 građana (35,9%) Govor mržnje je za 90 (25,1%) anketiranih najviše zastupljen u medijima (novine, radio, televizija, portali)

Komentari mržnje, rasistički ili homofobični na internetu: verovatno ste ih videli. Mnogi ljudi pokušavaju da ignorišu ove poruke. Ali u stvari, bolje je preduzeti akciju. Zajedničkim rešavanjem govora mržnje, neće biti dozvoljeno da to postane norma.

Čak 80% (140) građana u anketi su reagovali na govor mržnje usmeren ka nekome u „realnom životu”, a samo 20% (35) nije preduzelo ništa. Kada je reč o reagovanju na društvenim mrežama, situacija je malo drugačija, te je malo više od polovine anketiranih 69 (53,5%) reagovalo na govor mržnje, dok je 60 (46,5%) odgovorilo sa NE.

Svaki dijalog ili interakcija između ljudi koja se fokusira na lične karakteristike verovatno će izazvati snažne emocionalne reakcije, a govor mržnje je primer gde će jake emocije prirodno isplivati na površinu kao odgovor na sadržaj mržnje (i kroz podržavajuće i suprotne stavove). Situacije koje uključuju govor mržnje obično mogu dovesti do gubitka kontrole nad emocijama, što dovodi do odgovora i radnji koje mogu pogoršati situaciju i dovesti jednog ili više uključenih u opasnost od povrede. Građani su imali priliku da u anketi navedu na koji način su reagovali na govor mržnje. U odgovorima su naveli da se uglavnom brane i reaguju argumetima, adekvatnim komentarima, činjenicama, izražavanjem negodovanja, kritikom, ukazivanjem i osuđivanjem na govor mržnje, skretanjem pažnje, prijavljivanjem i ostalo.

Pogledajte na koji način građani reaguju na govor mržnje.

Razlozi zašto neki građani ne reaguju na govor mržnje, pogotovo na društvenim mrežama su, između ostalog, besmisao prepucavanja, gubljenje vremena, ljudi se često kriju iza lažnih profila,  još više podstiče govor mržnje, vodi većoj raspravi koja nija nije produktivna, bespredmetno je reagovati na tužne, jadne i nesretne sakrivene iza tastature, ne znam kome se obraćam, ne želim da se mešam, začarani krug, strah, govor mržnje naučeni još od malena, ne mogu se stavovi po nekim stvarima menjati kod odraslih ljudi.

Skoro 60 % građana je bilo izloženo govoru mržnje.

Pogledajte njihova iskustva.

Govor mržnje podstiče nasilje i netoleranciju. Razorni efekat mržnje, nažalost, nije ništa novo. Međutim, njegov obim i uticaj sada su pojačani novim komunikacionim tehnologijama. Govor mržnje – uključujući i onlajn – postao je jedan od najčešćih načina širenja retorike koja izaziva podele na globalnom nivou, ugrožavajući mir širom sveta. Najveći broj građana (155) slaže se sa tvrdnjom da niko nema prava da osuđuje, ismeva ili napada pripadnike druge grupe (po bilo kom svojstvu) kako u realnom tako i u onlajn svetu. Da govor mržnje na internetu i u medijima često vodi do nasilja u realnom okruženju slaže se 143 ispitanika, a isto toliko smatra da iza govora mržnje najčešče stoje predrasude i nedostatak informacija, dok se sa tvrdnjom da govor mržnje može ozbiljno da utiče na zdravlje pojedinca slaže 142 anketirana građana.

Tvrdnju “Ponekad se suzdžavam da govorim ili pišem o nekim temama da ne bih da ne bih izazvao/la negativne komentare”, obeležilo je 84 ispitanika, a 47 građana iz ankete se slaže sa tvrdnjom: “Svet je surov, ljudi bi trebalo da se naviknu da će uvek biti nekog ko će ismevati ili kritikovati”, dok se 46 njih slaže da se Insistiranjem na borbi protiv govora mržnje se često zapravo uskraćuje sloboda govora. Tvrdnju “Čini mi se da se preteruje i da se svaka i mala uvreda ili šala smatra govorom mržnje” obeležilo je 40 anketiranih, a da “Neke grupe ljudi zaslužuju da budu ismevane” smatra 19 ispitanika.

Kao što znamo, svaka država ima suštinske pozitivne pravne obaveze da preduzme efikasne mere protiv diskriminacije. Takođe imaju odgovornost da unaprede pozitivne vrednosti međusobnog razumevanja i poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i ljudske različitosti, i da u skladu sa tim oblikuju svoje sisteme obrazovanja. Obrazovanje mora biti u centru napora, posebno kao sredstvo prevencije.

Na koji način škole, institucije i država mogu sprečiti i smanjiti govor mržnje? Građani kažu edukacijom, adekvatnim kažnjavanjem, promenom sistema, boljim informisanjem, poštovanjem propisa, preventivom i stalnim ukazivanjem na govor mržnje.

“Ulaganjem u kurseve roditeljstva, mislim da sve to dolazi prvenstveno iz kuće i da kada bismo humanije tretirali decu da bi se dosta društvenih problema rešilo. Možda bih uvela neku pedagogiju i razvojnu psihologiju u škole kao obaveznu, ali sa više fokusa na praktičnu stranu kao što je autoritativno roditeljstvo, a manje na teoriju neku. Roditeljima bih radionice ponudila besplatno po DZ i soc službama. Sve ovo ostalo posle kroz obrazovanje i slično se nadograđuje na tu osnovu iz porodice.”

“Veća posvećenost deci od strane stručnog psihološkog i pedagoškog kadra, organizovanje različitih radionica po pitanju govora mržnje, uključivanje roditelja u iste, jer su roditelji ili neupućeni ili sami nesvesno nasilni, psihološki najčešće; vraćanje uniforme u škole da bi svi bili isti; medijski ograničiti govor mržnje; emitovati češće i više emisija, serija i filmova koji podsecaju narod na vrednosti koje smo zaboravili itd.”

“Zabranom govora mržnje na javnim servisima. Mislim da je to najznačajniji faktor koji utiče da se govor mržnje javlja svuda. Edukacija ne pomaže ako ste okruženi suprotnim od onoga o čemu edukujete”

U školama, da se učenici od nižih razreda počinju učiti o istoriji LGBT+ populacije, nacizmu, fašizmu i rasizmu. Institucije treba strogo da kažnjavaju pojedince i grupe koji vrše mržnju (zatvorom, popravnim domom, ako su u pitanju poznate ličnosti, ignorisanjem medija). Država treba da radi u skladu sa školama i institucijama.

Sve to kao prvo polazi iz kuce ili ti od roditelja. Dete cuje od roditelja i misli to tako treba pa rade i deca. A mislim da to ne moze da se iskoreni jer bi prvo trebalo prevaspitati roditelje.

Sistemski, dakle – ne nasilju na tv, doslednim kaznjavanjem nasilnika, prestanak veličanja prestupnika… 1

Škola ne može nikako jer nema ovlašćenja, Institucije i država tolerišu mnoge ispade naročito ako su od nacionalnih manjina i sinova uticajnih ljudi.

Škole moraju puno više da se posvete pričajuci deci šta je mržnja i kuda void, a institucije i država da sankcionišu.

Škole obrazovanjem, institucije i država sprovođenjem zakonskih mera. Smatram da 99% govora mržnje polazi iz porodice, sakcionisati roditelje / stratelje ukoliko govor mržnje proizilazi od maloletne osobe.

Uobičajenim jezikom, „govor mržnje“ se odnosi na uvredljiv diskurs koji cilja grupu ili pojedinca na osnovu inherentnih karakteristika (kao što su rasa, religija ili pol) i koji može ugroziti društveni mir. Da bi Ujedinjene nacije obezbedile jedinstven okvir za rešavanje ovog pitanja na globalnom nivou, Strategija i plan UN za borbu protiv govora mržnje definiše govor mržnje kao… „svaku vrstu komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupu na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, pola ili drugog faktora identiteta. Međutim, do danas ne postoji univerzalna definicija govora mržnje prema međunarodnom pravu o ljudskim pravima. Koncept je i dalje u raspravi, posebno u vezi sa slobodom mišljenja i izražavanja, nediskriminacijom i jednakošću. Ujedinjene nacije rade na tome da se suprotstave govoru mržnje na svakom koraku.

Učešće u anketi „Govor mržnje – kakvi su Vaši stavovi?“ uzelo je 138 žena i 39 muškaraca. Najveći broj ispitanika (67) ima završenu srednju školu, 56 fakultet, 25 visoku školu, 3 sa završenim doktoskim studijama i jedan sa završenom osnovnom školom. U anketi su učestvovale su punoletni građani do preko 65 godina, od toga je najviše (45) građana od 26-35 godina, (37) građana je od 36-45 godina starosti, skoro isto toliko ih je starosti od 46-55. Najmanje je građana (10) starosti od 18-25 godina, dok je starosti od 56 do 65 godina, učestvovalo 29 građana. Preko 65 godina bilo je 20 anketiranih.