Anketa: 70% građana smatra da javna preduzeća ne rade u interesu, niti da troše novac transparetno

Najveći broj građana koji su učestvovali u anketi ne slaže se da imaju značajnu ulogu u planiranju javnih finansija, od toga se apsolutno ne slaže 93, dok se 23 njih uglavnom ne slaže. Samo 5 je odgovorilo da se uglavnom slažu da građani imaju značajnu ulogu u planiranju javnih finansija.

Javnost je veoma važan činilac ne samo u postupku planiranja budžeta, već i u postupku izveštavanja o trošenju budžetskih sredstava. Javnost mora biti obaveštena o dodeli sredstava iz budžeta. Jedino transparentnost procesa planiranja i trošenja budžeta može da dovede do konstruktivnih predloga stručne, ali i najšire moguće javnosti, o tome kako doći do efikasnijeg, kvalitetnijeg i ekonomičnijeg načina upotrebe javnih sredstava u cilju ostvarivanja javnog dobra.

Da je proces donošenja odluka o javnim finansijama transparentan smatra svega 23 građana, dok 111 misli suprotno. Kada je reč o novcu građana, 120 anketiranih se apsolutno ili uglavnom ne slaže da se novac troši racionalno, dok se 14 njih izjasnilo da je zadovoljno trošenjem novca iz budžeta.

Večina anketiranih se apsolutno ne slaže (76) odnosno 56,7% i uglavnom ne slaže (38) 28,4% da su adekvatno obavešteni o trošenju budžetskih sredstava. Sa tim se uglavnom slaže 12 (9%), a apsolutno se slaže 8 građana (6%).

Građani se apsolutno (88) ili uglavnom ne slažu (30) da lokalna samouprava odnosno lokalno rukovodstvo odluke o javnim finansijama donose se u interesu građana. Svega 16 njih se sa tim slaže, odnosno uglavnom (10), a potpuno (6)

Kada je reč o javnim preduzećima, 120  anketiranih se apsolutno (93) ili uglavnom (27) ne slaže da rade ona rade u interesu građana, niti da troše novac transparentno. Lokalna samouprava treba da planira investicije u skladu sa željama građana. Sa tim se apsolutno ili uglavnom slaže 112 građana, a samo 22 se ne slaže u potpunosti ili se slaže.

Građani su se izjašnjavali o tome da li su se u medijima susretali sa lažnim vestima i dezinformacijama vezanim za transparentnost u radu lokalne samouprave, te je većina (89) odgovorila potvrdno, dok je 45 anketiranih odgovorilo sa NE. Takođe su navodili i primere za koje smatraju da su dezinformacije.

Jedan od navedenih primera bio je netransparentnost u vezi sa trošenjem novca na određene konkurse. Nedovoljno informacija o tačnom iznosu novca koji dobijaju udruženja, uključujući i sportska.

“Kako se troši novac na određene konkurse, niko ne napiše tačno koliko novca ide za koju aktivnost, sve se piše kao neki projekat, a niko ne navede sta tacčno za te pare se plaća ili za šta mediji ili bili koje udruženje dobijaju pare. Takođe, i klubovi, niko ne napiše šta oni rade sa tim novcem (koliko plaćaju trenera, opremu, igrače, putovanja, sportski savez ili šta god od para građaana). Za šta troše romska udruženja, koliko ljudi pomognu sa tim novcem, koliko košta paket pomoćii, šta god, to niko ne zna…”

Pogledajte šta su još anketirani naveli u vezi sa dezinformacijama za transprarentnost u radu.

Koliko je neka lokalna samouprava transparentna, određuje se po tome koliko su javnosti dostupne informacije o njenom radu. Učešće građana u procesu donošenja odluka nije moguće ako nisu dovoljno infomisani o radu lokalne samouprave, a ukoliko rad javne uprave nije transparentan, to dovodi do povećanja mogućnosti pojave korupcije. Organizacija „Transparentnost Srbija“ odredila je 86 indikatora transparentnosti koji pokazuju da li neke stvari postoje na sajtovima, da li postoje u praksi i u uslužnim centrima.

Podsetimo, lokalna samouprava Grada Požarevca se u 2022. godini nalazila na 25. mestu u Srbiji po transparentnosti rada sa 57 poena, što je pad za dva poena u odnosu na 2021. godinu, pokazalo je istraživanje Lokalnog indeksa transparentnosti (LTI 2022).