Poslovni i privatni život žena: Žene koje prevazilaze patrijarhalne okvire (prvi deo)

Od 101 ispitanika koji je učestvovao u anketi, 91% smatra da muškarac treba podjednako da brine o kući i deci kao i žena, a 88% smatra da žena može biti uspešna u poslu i domaćinstvu istovremeno. Ipak, 67% njih smatra da žene nisu jednako plaćene za svoj rad kao i muškarci.

Sa tvrdnjom da žena mora da rodi dete slaže se 17% ispitanika, a sa tvrdnjom da je prava žena dobra domaćica 12% ispitanika. Da žena ne treba da pije alkohol smatra 10% ispitanika, a da ne treba da izlazi u provod ako je majka 7% ispitanika. Dakle, jasno je da patrijarhalno shvatanje uloge žene i dalje postoji i nije neobično za manje sredine. Žene vaspitavane u ovakvom duhu pre će odustati od svoje karijere, ili će to učiniti pod pritiskom okoline.

Cilj razgovora sa izabranim sagovornicama bio je da pokaže sa kojim problemima se suočavaju žene koje su se odlučile da razvijaju svoju karijeru i kako uspevaju da usklade svoje privatne i poslovne obaveze.

U Lokalnom akcionom planu za unapređenje rodne ravnopravnosti Grada Požarevca za period 2022–2024, kada je u pitanju učešće žena u političkom i javnom životu, navedeno je da u Gradskom veću, koje broji 9 članova, nijedan član nije ženskog pola. Od ukupno 68 odbornika Skupštine Grada Požarevca, broj odbornica je 28, čime je samo ispunjen zakonski minimum za učešće žena u zakonodavnim organima. Jedna od odbornica je Dragana Spasojević, sa kojom smo razgovarali o položaju žena u političkom životu.

Kao motiv za ulazak u politiku Dragana Spasojević navodi sledeće: „Politiku volim da pratim i celog života sam bila u politici kao posmatrač. Smatrala sam da je zaista potrebno da više žena bude u politici i da one mogu da pruže neku novu perspektivu prilikom odlučivanja i ukazivanja na probleme, zbog čega sam se i angažovala. ”

Govoreći o rodnoj diskriminaciji u politici, ističe da je ona lično nije doživela niti joj je svedočila. Ipak, „rodna diskriminacija prema ženama sprovodi se u smislu da se ženama ne daju odlučujuća mesta u javnim preduzećima, u gradskom veću, ne daju im se visoke pozicije, visoke funkcije i ne dozvoljava se ženama da budu na radnim mestima u sektoru koji odlučuje o kretanju novca ili na mestima bilo kakve druge poluge moći”, kaže Spasojević.

Ona dodaje da su žene u Požarevcu uglavnom na mestima direktorki u ustanovama koje imaju ograničen godišnji budžet i, kako kaže, „ako su žene u tim ustanovama zaista uspešne i svoju ustanovu na neki način unaprede, mislim da je to dobar indikator da žene zapravo treba da budu uključene u odlučivanje i u javnim preduzećima, i u gradskom veću, i na drugim mestima u politici i van nje, koja imaju na raspolaganju malo veća finansijska sredstva.”

Kada je u pitanju obrazovanje, od osam osnovnih škola na teritoriji Grada Požarevca, žene su na poziciji direktorke u tri škole, a od šest srednjih škola, žene su na poziciji direktorke u četiri škole. Jedna od njih je Tina Kaplarević, direktorka Medicinske škole u Požarevcu.

Rad u prosveti Tina Kaplarević započela je u Požarevačkoj gimnaziji kao profesor srpskog jezika i književnosti, a od 2010. godine radi u Medicinskoj školi. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2020. godine odbranila je doktorsku disertaciju iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika. „Obrazovanje i nastavnički poziv oduvek su bili moja ljubav. Ne volim to samo zato što mislim da je srpski jezik nešto što ja mogu da prenesem, već, pored stručnih znanja, volim mentorski rad, koji je i vaspitni”, izjavila je za Boom 93.

Naučno-istraživački rad je ono što je posebno ispunjava. „Radeći kao nastavnik, videla sam koja su to polja neistražena, gde to nauka, i to ona primenjna, mora da doprinese, naročito metodika u okviru predmeta srpski jezik i književnost”, kaže Kaplarević.

Direktorka ističe da u svom poslu ni u jednom trenutku nije doživela rodnu diskriminaciju i da je uvažavaju u lokalnoj samoupravi i ministarstvu. Ipak, primećuje da je „muškarcima na ovim pozicijama mnogo jednostavnije, jer oni nisu toliko raspolućeni između privatnih i poslovnih obaveza.”

Određeni poslovi uglavnom su rezervisani za muškarce. Da to ne mora biti tako pokazuje Ana Stanković Đurđević, jedina žena u Požarevcu koja vozi kamion. „Volim da vozim i prvo sam se oprobala u taksiju. Šest godina sam radila u taksiju i onda sam se odlučila da idem dalje, počevši da vozim kamion. Kamion vozim šest meseci. Za mene nije izazov da vozim kamion, za mene je to kao da vozim auto”, kaže Stanković Đurđević za Boom 93.

Prema njenim rečima, nije se susretala sa rodnom diskriminacijom ni od strane kolega ni od strane drugih učesnika u saobraćaju. Na pitanje zašto prema njenom mišljenju nema više žena profesionalnih vozača odgovorila je sledeće: „Mislim da se žene boje da budu profesionalni vozači, mada nema razloga za to.” Kaže da poznaje još par žena koje su profesionalni vozači, ali one ne voze kamion, nego taksi.

Ana Stanković Đurđević na rute ide sama, a sama i utovaruje i istovaruje robu. Kada je u pitanju ovaj posao, „žena prvenstveno mora da bude psihički jaka, kao i fizički, naravno, ali svaka upornost se isplati”, ističe ona.

Još jedna žena koja se bavi profesijom koja nije tipična za žene je Marina Branković, upravnica firme PD „Kostolac-Usluge”. Branković je završila Fakultet bezbednosti. Za Boom 93 izjavila je kako se odlučila baš za ove studije: „Pošto sam odrasla u Kostolcu, gde se nalaze termoelektrane i površinski kopovi , oduvek mi je privlačila pažnju bezbednost kritičnih infrastruktura. Razmišljajući u kom pravcu bih trebala da usmerim svoje školovanje, smatrala sam da je bezbednost budućnost i da bih volela da se time bavim”.

U PD „Kostolac-Usluge” Marina Branković radi od 2014. godine, a na mestu upravnice nalazi se već tri godine. Ističe da je u ovoj firmi prepoznata rodna ravnopravnost: „Firma u kojoj radim ima 800 zaposlenih i sastoji se iz tri službe, od kojih u službi obezbeđenja ima najviše muškaraca, mada se poslednjih godina susrećemo sa sve većom zainteresovanošću žena za ovu profesiju. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se one u ovom poslu prilično dobro snalaze. Odgovornost i posvećenost poslu karakteriše svaku od njih.”

Navodi da se tokom obavljanja radnih dužnosti dešavalo da naiđe na dvosmislene komentare u vezi sa podelom poslova na muške i ženske, ali da se sa njima uspešno nosila.

Iskustvo naših sagovornica pokazuje da žene i muškarci nisu ravnopravni, iako se u određenim profesijama vidi pomak, što se najbolje vidi u broju žena koje se tim profesijama bave. Čak i kada nisu doživele rodnu diskriminaciju, zbog obaveza koje se od njih očekuju na privatnom planu, žene se i dalje nalaze u nepovoljnijem položaju.

U nastavku serijala, koji će na portalu Boom 93 biti objavljen sutra, 26. februara, pročitajte sa kojim smo još sagornicama razgovarali i kakva su njihova iskustva.