Kultura

U Biblioteci održana promocija knjige „Potpuni prelom”

Foto: Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović”

Foto: Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović”

Sinoć je u svečanoj sali Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović” Požarevac održana  promocija romana „Potpuni prelom” Rastka Jevtovića.

Promociju je vodila profesorka srpskog jezika i književnosti iz Požarevačke gimnazije Marija Zaputil, a o knjizi je govorio sam autor, kao i recenzent knjige Dragana Mišić, profesorka istorije iz Šeste beogradske gimnazije. Učenici Požarevačke gimnazije čitali su odlomke predstavljenog romana.

Rastko Jevtović je jedinstvena pojava na našoj kulturnoj sceni. Već trideset godina uspešno se bavi i književnošću, i muzikom i pozorištem, za šta mu je Sveslovensko književno društvo u Beogradu 2021. godine dodelilo Nagradu za životno delo. Jevtović radi  kao profesor srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji, član je Udruženja književnika Srbije, i predvodnik je Češkog pozorišta u Beogradu, „Pozorišta raznih”.

Foto: Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović”

„Potpuni prelom” je treći deo trilogije o Beogradu, koji govori o izuzetnim ličnostima kao što su sveštenik Tomaž Ulaga, Beta Vukanović, Maga Magazinović, Ita Rina, Desanka Maksimović i Margita iz grupe Ekatarina Velika. Ovaj roman je deseto Jevtovićevo delo, a obrađuje temu rokenrola pre rokenrola i pojavu slobodnog sviranja džez muzike za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu i moderne muzike za ples, koju su stvorili naši džezeri u prvoj polovini pedesetih godina dvadesetog veka. U romanu se predstavlja i sudbina Prve ženske realne gimnazije, koja 1953. godine postaje Peta beogradska gimnazija.

Promociju je obogatio književnički bend „Orasi”, čiji je frontmen upravo Rastko Jevtović. Ovaj književničko-muzički sastav nastao je kao misionarski projekat popularisanja srpske savremene lirike. Objavio je i svoj album „Pevana antologija”.  Neke od pesama koje su izveli na promociji su: „Treba ponovo pronaći nadu” Miodraga Pavlovića, „Crni jamb sna” Branka Miljkovića, „Zapisi o crnom Vladimiru” Stevana Raičkovića i „Dunav” Milosava Tešića.