„Kao da je bilo nekad“ je ključna i politička pesma: Objavljena knjiga „Rok poeta Milan Mladenović“

Promocija njegove knjige posvećene poeziji frontmena Ekatarine Velike i pesnika koji spada u red autora koji su ostvarili najveće domete srpske i jugoslovenske rok poezije, zakazana je za danas od 11 sati u Klubu – knjižari – galeriji Glasnik (Kneza Miloša 16).

Pored autora, o knjizi će govoriti Petar Janjatović, novinar i rok kritičar, Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga, i Vesna Smiljanić Rangelov, urednica izdanja.

U biografiji Zlatomira Gajića stoji da je od najranije mladosti posvećen rokenrolu u svim njegovim pojavnim oblicima, da je novinarsku karijeru proveo u novosadskom „Dnevniku“ kao autor kolumne o rok i džez muzici, usput prateći i pozorišnu, likovnu i književnu scenu.

Akademskom karijerom vezan je za Filozofski fakultet u Novom Sadu, gde je diplomirao i magistrirao na Odseku za srpsku književnost, a titulu doktora filologije stekao 2018. godine disertacijom na temu Rok poezija Branimira Štulića i njeni medijski odjeci.

Na Odseku za medijske studije, predaje žurnalistiku i istražuje fenomene rok kulture u dodiru sa medijima i književnim stvaralaštvom. Autor je dve knjige koje je objavio Službeni glasnik „Rok pesnik Branimir DŽoni Štulić“ i „Rok poeta Milan Mladenović“. Ova druga, tema je razgovora za Danas.

Kada ste analizirali poeziju Milana Mladenovića, koliko su vam bile važne njegove izjave?

– One su u svakom slučaju davale ključne odgovore. Pokazale su analize i opšti je utisak da je „Kao da je bilo nekad“ jedna centralna pesma. Ne može se reći da je najbolja jer sve su super ali ona nosi centralnu poruku koja se grana kroz druge. U njoj je Milan rekao šta je ključni lek, kako da pomogne ljudima jer je postao svestan civilizacijskog sunovrata, koji se kasnije i obistinio, kako na našim prostorima tako i šire. On je video ljubav kao jedino rešenje, ali ne u nekom banalnom nego u najdubljem, suštinskom smislu – ljubav kroz razumevanje, pružanje topline, ne pružanja otpora, i onda bi ljudi bili zadovoljni i srećni. Eto, o tome govore njegove pesme. Sad, to što je upevano sa muzikom, pa je specifična forma, a prilikom izvođenja ima i obeležja rituala, i arta kod oblikovanja spotova, albuma, to samo čini sve na više načina inspirativnijim da se shvati. Nisam hteo ja da kažem šta te pesme znače nego šta mislim da znače, iz svog iskustva bavljenja rokenrolom, medijima, naukom, književnošću.

Šta je suštinski važno za pesmu „Kao da je bilo nekad“, koju ste izdvojili?

– Ključno je da je „Kao da je bilo nekad“ politička pesma, a deluje kao pastorala… Saznao sam o tome iz jednog Milanovog intervjua iako sam je prethodno potpuno drugačije doživeo. Dan za noć, više nisu bili geografski pojmovi nego govore o nivou slobode, ili o njenom odsustvu. Pročitajte o tome u knjizi dosta je detaljno obrađeno. Bavio sam se tom pesmom na sedam, osam stranica i mislim da ćete tu naći koliko je Milan, u stvari, bio otvoren čovek.

Ruke, desni, nokti, malje, zubi, mnogo je toga telesnog u Milanovim pesmama, na šta je skrenula pažnju i Margita Stefanović kada je za njih rekla da su gotovo taktilne jer se često pozivaju na telo. Vi ste skrenuli pažnju na boje.

– Što se tiče boja to je tačka koja teško do kraja može da bude objašnjena bez živog svedočenja nekog od aktera. Boje jesu jedno od osnovnih obeležja njegove poetike, zato što se na njih oslanja suviše često ali uvek na maštovit i razigran način. Uvek plavo znači nešto, crveno znači nešto, žuto – jesen, modro i zeleno morske trave i ne znam šta još, i uvek je nadrealno ali uvek ima i dodira sa osnovnim značenjima te boje, pa će crveno uvek značiti nešto jako i snažno kao što kaže u jednoj pesmi („Prvi i poslednji dan“, prim A. Ć.), dobiće čovek ono što mu treba „ako se crveno potrudi.

Mislite, zamalo da kaže ako se mnogo i krvavo potrudi.

– Ako dođemo do polemika o bojama to je krajna tačka u razumevanju muzike i to je nešto o čemu ćemo još govoriti i vi, i ja i svi mi koji smo te pesme voleli i volećemo.

Imajući u vidu da je Milan Mladenović studirao književnost, da li ste analizirajući njegovu poeziju mogli da otkrijete koja imena iz istorije književnosti su na njega najviše uticala i na koji način?

– Borhes. U toj nekoj nedokučivosti, bolnoj realnosti, često u dodiru sa svakodnevicom, visokoj stilizaciji, slaganja misli u slike, baratanju rečima na pesnički način najviše ukazuju na njega. Voleo je Milan i nadrealizam, sve klasike naravno…

– Muzika i poezija su u delu Milana Mladenovića neodvojivi, on sam se za to zalagao, ali to će vam reći svi rok pesnici – kaže Zlatomir Gajić, autor knjige „Rok poeta Milan Mladenović“, dodajući da se od nečega mora početi.

Promocija njegove knjige posvećene poeziji frontmena Ekatarine Velike i pesnika koji spada u red autora koji su ostvarili najveće domete srpske i jugoslovenske rok poezije, zakazana je za danas od 11 sati u Klubu – knjižari – galeriji Glasnik (Kneza Miloša 16).

Pored autora, o knjizi će govoriti Petar Janjatović, novinar i rok kritičar, Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga, i Vesna Smiljanić Rangelov, urednica izdanja.

U biografiji Zlatomira Gajića stoji da je od najranije mladosti posvećen rokenrolu u svim njegovim pojavnim oblicima, da je novinarsku karijeru proveo u novosadskom „Dnevniku“ kao autor kolumne o rok i džez muzici, usput prateći i pozorišnu, likovnu i književnu scenu.

Akademskom karijerom vezan je za Filozofski fakultet u Novom Sadu, gde je diplomirao i magistrirao na Odseku za srpsku književnost, a titulu doktora filologije stekao 2018. godine disertacijom na temu Rok poezija Branimira Štulića i njeni medijski odjeci.

Na Odseku za medijske studije, predaje žurnalistiku i istražuje fenomene rok kulture u dodiru sa medijima i književnim stvaralaštvom. Autor je dve knjige koje je objavio Službeni glasnik „Rok pesnik Branimir DŽoni Štulić“ i „Rok poeta Milan Mladenović“. Ova druga, tema je razgovora za Danas.

Kada ste analizirali poeziju Milana Mladenovića, koliko su vam bile važne njegove izjave?

– One su u svakom slučaju davale ključne odgovore. Pokazale su analize i opšti je utisak da je „Kao da je bilo nekad“ jedna centralna pesma. Ne može se reći da je najbolja jer sve su super ali ona nosi centralnu poruku koja se grana kroz druge. U njoj je Milan rekao šta je ključni lek, kako da pomogne ljudima jer je postao svestan civilizacijskog sunovrata, koji se kasnije i obistinio, kako na našim prostorima tako i šire. On je video ljubav kao jedino rešenje, ali ne u nekom banalnom nego u najdubljem, suštinskom smislu – ljubav kroz razumevanje, pružanje topline, ne pružanja otpora, i onda bi ljudi bili zadovoljni i srećni. Eto, o tome govore njegove pesme. Sad, to što je upevano sa muzikom, pa je specifična forma, a prilikom izvođenja ima i obeležja rituala, i arta kod oblikovanja spotova, albuma, to samo čini sve na više načina inspirativnijim da se shvati. Nisam hteo ja da kažem šta te pesme znače nego šta mislim da znače, iz svog iskustva bavljenja rokenrolom, medijima, naukom, književnošću.

Šta je suštinski važno za pesmu „Kao da je bilo nekad“, koju ste izdvojili?

– Ključno je da je „Kao da je bilo nekad“ politička pesma, a deluje kao pastorala… Saznao sam o tome iz jednog Milanovog intervjua iako sam je prethodno potpuno drugačije doživeo. Dan za noć, više nisu bili geografski pojmovi nego govore o nivou slobode, ili o njenom odsustvu. Pročitajte o tome u knjizi dosta je detaljno obrađeno. Bavio sam se tom pesmom na sedam, osam stranica i mislim da ćete tu naći koliko je Milan, u stvari, bio otvoren čovek.

Ruke, desni, nokti, malje, zubi, mnogo je toga telesnog u Milanovim pesmama, na šta je skrenula pažnju i Margita Stefanović kada je za njih rekla da su gotovo taktilne jer se često pozivaju na telo. Vi ste skrenuli pažnju na boje.

– Što se tiče boja to je tačka koja teško do kraja može da bude objašnjena bez živog svedočenja nekog od aktera. Boje jesu jedno od osnovnih obeležja njegove poetike, zato što se na njih oslanja suviše često ali uvek na maštovit i razigran način. Uvek plavo znači nešto, crveno znači nešto, žuto – jesen, modro i zeleno morske trave i ne znam šta još, i uvek je nadrealno ali uvek ima i dodira sa osnovnim značenjima te boje, pa će crveno uvek značiti nešto jako i snažno kao što kaže u jednoj pesmi („Prvi i poslednji dan“, prim A. Ć.), dobiće čovek ono što mu treba „ako se crveno potrudi.

Mislite, zamalo da kaže ako se mnogo i krvavo potrudi.

– Ako dođemo do polemika o bojama to je krajna tačka u razumevanju muzike i to je nešto o čemu ćemo još govoriti i vi, i ja i svi mi koji smo te pesme voleli i volećemo.

Imajući u vidu da je Milan Mladenović studirao književnost, da li ste analizirajući njegovu poeziju mogli da otkrijete koja imena iz istorije književnosti su na njega najviše uticala i na koji način?

– Borhes. U toj nekoj nedokučivosti, bolnoj realnosti, često u dodiru sa svakodnevicom, visokoj stilizaciji, slaganja misli u slike, baratanju rečima na pesnički način najviše ukazuju na njega. Voleo je Milan i nadrealizam, sve klasike naravno…
„Kao da je bilo nekad“ je ključna i politička pesma: Objavljena knjiga „Rok poeta Milan Mladenović“ 2
Foto: Goranka Matic/Zadužbina Milana Mladenovića

Kada se želi negativno oceniti Milanova poezija, poseže se gotovo uvek za odrednicom da je patetična. Šta vi kažete na to?

– Patetika u njegovoj poeziji je za mene neprimetna, praktično, nepostojeća ali on sam je to pustio upravo kroz medije, kroz jedan od intervjua i to onda kruži kao priča da se Milan plaši patetike. A nje apsolutno nema, to su, u stvari, sve visoko umetnički dočarane slike. Nema tu ničeg banalnog i nečega što nije odlika visoke umetničke poezije.

Kod koje pesme ste najviše zapeli, koja vam je bila najteža za analizu?

– „Kao da je bilo nekad“. Ona je ključ i rešenje svega. Kad sam nju otvorio, odmah sam imao tu sliku ljubavi, suprotstavljanja mraku, pokušaju da se ljudska civilizacija očuva. Vidi se da je čitao i Pekića, futuristiku takođe, da je predviđao distopijske svetove a i u bliskoj budućnosti umeo je da anticipira šta će se desiti. Jedino ga je kod pesme „Dum, dum“ vreme zapravo jedini put stiglo. Ja sam to naveo kao momenat kada su se slike stvarnosti, koje je on već prognozirao, a dok ih je snimio i objavio, znači bukvalno za mesec ili mesec i po dana su se zatvarale u hronici. Kao kod stihova „Ona sanja da sam oprao ruke, da sam obrijan i da sam lep/… I, onda se glas spikera javlja jednim tonom i to je prelomna tačka jednog novog sveta u koji smo ušli i od onda iz njega nismo ni izašli uopšte na tom njegovom jastuku…“

Nauka i rokenrol

Zašto nauka uvek više analizira fenomene turbo-folka nego rokenrol kulturu?
– Zbog masovnosti. Pokušavaju da dokuče kako je to moguće ali tako isto su razmišljali i pre nas Svako vreme ima svoj saundtrek, koji ga prati. Rokenrol je iz nekog vremena drugačijeg ali je zanimljiviji nama, koji smo ga živeli. Čitava generacija živih ljudi srednje generacije je manje više na rokenrolu tako da to otvara prostor da se i dalje diskutuje na tu temu.

Poglavlja

Zlatomir Gajić je prve di-džej nastupe imao na školskim zabavama ranih 80-ih, a zatim i u gradskim andergraund klubovima i na radio-stanicama. Kao bas gitarista svirao je sa mnogim lokalnim bendovima, između ostalih u Bluz halteru, Plavom somotu, Ministarstvu ljubavi, Minstrelu, Modern kvartetu, Simić kvartetu i Giftu.

U njegovoj knjizi „Rok poeta Milan Mladenović, nakon uvida u osnovne elemente Milanove poetike i njenog razvoja, te uticaja njegovih saradnika, gotovo jednako moćnih individualaca i kreativaca, sledi pojedinačna književnoteorijska analiza žanrovski karakterističnih pesama ovog autora, a zatim i sveobuhvatna tipološka podela kompletnog opusa prema izvorima inspiracije, te pregledna analiza odabrane diskografije EKV, s uvidom u njen muzikološki i književni segment. Zaklјučno poglavlјe nudi detalјan pregled i analizu medijske recepcije stvaralaštva ovog vrhunskog rok autora, čije vanvremensko delo poseduje izuzetnu vrednost i snažan uticaj na generacije savremenika i mlađe, sve do danas.