Mila’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Džordž Orvel, Životinjska farma

Alegorijska priča o životinjama koje nakon višegodišnjeg izrabljivanja od strane vlasnika farme, čoveka poznatog kao gospodin Džouns, podignu revoluciju i osnuju sopstvenu Životinjsku farmu na kojoj važi sedam zapovesti o jednakosti svih životinja, spada u jednu od najpoznatijih satira na svetu. Budući da je većina knjigoljubaca upoznata sa radnjom ovog dela, preterano detaljisanje o samim događajima smatram bespotrebnim.

Nastala (1945) kao aluzija na događanja u Sovjetskom savezu i inspirisana konkretnim ličnostima poput cara Nikolaja II, Staljina, Trockog itd., istovremeno se oslanjajući na Platonovu „Državu”, ovo pitoreskno delo često je bilo zabranjivano, a zbog svoje bezvremenosti i univerzalnih ideja i tumačenja totalitarnih režima, revolucije i njenih nuspojava i dan danas predstavlja inspiraciju umetnicima i nezaobilazno čitalačko štivo. Tako su nastale različite ekranizacije, pozorišni komadi, pesma „Piggies” (Beatles) i omot za album „Animals” grupe Pink Floyd, a u spotu grupe Coldplay, jedan od aktera čita upravo ovo Orvelovo delo.

Kroz likove svinja, konja, pasa, kokošaka i drugih koji odišu ljudskim osobinama zavisti, korumpiranosti, gramzivosti, osvetoljubivosti, autor kreira distopijsko, mizantropsko društvo. Varirajući ideje socijalizma, kao i velikih revolucija, Orvel ukazuje na neodrživost totalitarnih sistema i aspolutističkih vladara.

Ono što ovu satiru čini jedinstvenom jesu vešto umetnute epizode o tragičnim životinjskim sudbinama. Tako se izdvojila epizoda o Moli, luckastoj i lepuškastoj kobili koja je život provodila vukući dvokolice gospodina Džounsa i koja je uživala da bude mažena, hranjena šećerom i ukrašena najlepšim trakama. Revolucija joj je sve to oduzela i obećana priča o slobodi bez čoveka kao gospodara nije opravdala svoje žrtve. Zbog svoje bezbrižne i slobodne prirode Moli je bila degradirana i smatrana praznoglavom, bez obzira na njene kvalitete i viziju o laganom, mirnom i bezbrižnom životu kojim je želela da živi.

Takođe, jedna od izuzetno potresnih scena jeste kada konj Bokser u borbi povredi čoveka i pomisli da je mrtav. Istovremena slika njegove velike sile nad čovekom i nemoći pred ljudskom žrtvom je neizreciva, ali vešto prikazana u Bokserovim suznim očima. Vrhunac tragičnosti njegovog lika prikazan je u sceni kada ga kola odvode u klanicu. Bespomoćnost i besmisao smrti naglašeni su zvukom kopita koji se polako gubi.

Ako ste ovo delo čitali jednom i doživeli ga isključivo kao političku satiru, pročitajte ponovo i prepustite se detaljima i sitnicama iz života glavnih likova, na drugačiji način ćete iščitavati ove redove. Koliko se žrtava krije iza kulisa revolucije i slobodarskih ideja?

Milica Grbić rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje Milica nas je upoznala sa biografijom „Leonardo da Vinči” Voltera Ajzaksona.