Prirodne katastrofe: Više od 20.000 mrtvih u zemljotresu u Turskoj i Siriji, među žrtavama i dečak srpskog porekla

Broj mrtvih u snažnom zemljotresu koji je u ponedeljak rano ujutro pogodio jugoistok Turske i sever susedne Sirije premašio je 20.000, a desetine hiljada su povređene u obe zemlje.

Među žrtavama je i osmogodišnji dečak srpskog porekla, čiji je otac državljanin, a majka turski, rečeno je agenciji Tanjug iz izvora turskih vlasti, prenela je Radio-televizija Srbije.

Strahuje se da broj žrtava nije konačan dok spasioci ulažu velike napore da po vrlo hladnom vremenu probaju da izvuku još preživelih ispod ruševina više gradova direktno pogođenih katastrofom.

U Turskoj je poginulo više od 17,134. ljudi, a oko 64.000 je povređeno, saopštio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Srušeno je blizu 7.000 objekata, kažu nadležni.

U Siriji je teško proveriti broj mrtvih, ali njeni državni mediji navode da je do sada prijavljena smrt 3.162 ljudi.

Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da je oko 23 miliona ljudi u Turskoj i Siriji direktno ugroženo zbog zemljotresa.

• Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
• Čudo u Turskoj i Siriji, deca preživela više od dva dana pod ruševinama
• Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
• Zemljotresi na Balkanu: Zašto ovoliko trese

U Turskoj je proglašena tromesečna vanredna situacija u 10 gradova i regiona najviše pogođenih zemljotresom.

Najvažnije vesti ukratko:

• Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale ubio je blizu 20.000 ljudi, a desetine hiljada povredio u jugoistočnoj Turskoj i severozapadu Sirije nakon što je pogodio u ranim jutarnjim satima u ponedeljak, 6. februara
• Epicentar je bio u blizini grada Gazijantepa na jugu Turske, ali se zemljotres osetio širom Turske, Sirije, Libana, Kipra i Izraela. Seizmolozi kažu da je zemljotres jedan od najvećih zabeleženih u Turskoj.
• Još jedan snažan zemljotres pogodio je nešto kasnije isti region Turske, a epicentar je ovoga puta bio u blizini grada Kahramanmarasa
• Turski predsednik Erdogan proglasio tromesečnu vanrednu situaciju u 10 pogođenih gradova i regiona
• Više od 65 zemalja poslalo je timove da pomognu turskim spasiocima koji tragaju za preživelima ispod ruševina
• Erdogan u poseti pogođenim područjima, raste gnev u Turskoj zbog sporog odgovora spasilačkih službi, opšozicija krivi turskog predsednika za razmere katastrofe
• Stigao prvi UN konvoj humanitarne pomoći u delu Sirije koji kontroliše opozicija

Politika prepreka za pomoć Siriji

Ana Foster, dopisnica BBC-ja iz Gazijantepa

Prvi konvoj pomoći Ujedinjenih nacija namenjen severozapadnom delu Sirije, koji kontroliše opozicija, ušao je u region, preko Turske.

Šest kamiona sa zalihama prešlo je granični prelaz Bab al-Hava u Idlibu, saopštio je UN.

Pošiljka je bila dogovorena i pre katastrofe koja je oštetila puteve i privremeno zaustavila dalji priliv.

Lokalne spasilačke ekipe su razočarane zato što nije poslata specijalna oprema potrebna za spasavanje života.

„U konvoju nije bilo adekvatne opreme za spasilačke timove kojom mogu da izvuku zarobljeni ispod ruševina“.

Iz Agencije za migracije UN kažu da kombiji donose ćebad, dušeke, šatore, zaštitne materijale, ali i lekove, lampe namenjeno za najmanje 5.000 ljudi.

I generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš kaže da „stiže još pomoći“ ali da je „potrebno mnogo više.“

Dok stižu vesti da je prvi humanitarni konvoj stigao na sever Sirije, dopisnica BBC-ja Ana Foster analizira šta je sve prepreka da se pomogne ljudima u teško pogođenim oblastima u ratom razorenoj zemlji.

Slanje pomoći u severozapadnu Siriju se pokazalo kao veliki problem.

Putevi pomoći koji su postojali u zemlji, razorenom 12-godišnjim građanskim ratom, postepeno su se zatvarali tokom godina.

Trenutno je ostao samo jedan takav prelaz na teritoriju koju drže pobunjenici, Bab al-Hava.

Ostao je otvoren samo zbog zahteva Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ali zbog štete koju je zemljotres prouzrokovao na tom prelazu, ruta je zatvorena nekoliko dana.

Čak i kada je prelaz prohodan, i dalje je logistički izuzetno teško da pomoć stigne.

Zbog političke situacije, konvoji pomoći ne mogu da prođu i stignu do severozapadne Sirije bez dozvole pobunjenika.

Zato vidimo da pomoć masovno stiže u Tursku, a ne u Siriju.

Kako spasioci traže preživele

Spasavanje ljudi zarobljenih ispod ruševina može da bude dug i težak zadatak.

Kada spasioci stignu na lice mesta, moraju da procene u kojim srušenim zgradama se najverovatnije nalaze preživeli.

Oni to rade tražeći „praznine“ – prostore ispod velikih betonskih blokova, greda ili stepeništa gde bi ljudi mogli da budu.

Pritom treba uzeti u obzir mogućnost da se zgrada dodatno uruši, kao i druge opasnosti kao što su curenje gasa ili opasni materijali kao što je azbest na krovovima.

Zgrade koje su se potpuno srušile obično se pretražuju poslednje, jer je verovatnoća pronalaska preživelih veoma mala.

Dok spasioci pokušavaju da dođu do preživelih, pomoćni radnici prate kretanje zgrada i osluškuju ljudske glasove.

Teške mašine, poput bagera i hidrauličnih dizalica, koriste za pomeranje većih blokova, dok specijalna video i audio oprema može da pomogne u potrazi za zarobljenima.

Neophodno je da bude potpuna tišina kad član spasilačkog tima lupi tri puta i nada se da će čuti odgovor.

Oprema za termičko snimanje, detektori ugljen-dioksida i specijalno obučeni psi tragači takođe su važni u potrazi.

Ponekad, na mestima gde se ima naznaka da ima preživelih, ruševine se uklanjaju rukama kako bi se što pre stiglo do njih.

Društvene mreže preplavljene su snimcima čudesnih spasavanja dece u Turskoj i Siriji.

Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Ključnih 72 sata

Doktorka Slađana Antonijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije kaže da više faktora utiče na to koliko ljudi može da izdrži pod ruševinama.

„Tri faktora su odlučujuća: da li ima vazduha, odnosno kiseonika, da li je povređen – pošto su izuzetno česte povrede kod zemljotresa, kao i da li mu je dostupna voda“, navodi Antonijević za RTS.

Pored toga, dodaje da je ključno i koje starosti je osoba, kao i da od njenog zdravstvenog stanja zavisi koliko može da izdrži u takvim uslovima.

„Zdravi ljudi, mlađi, imaju više šanse da prežive od starijih, čiji je organizam već oštećen“, kaže ona.

Prema njenim rečima, tri do četiri dana posle zemljotresa su ključna, jer toliko neko može da izdrži bez vode u teškim uslovima.

„Međutim, tu je odlučujući faktor i spoljašnja temperatura vazduha.

„Ako je ona visoka dolazi do bržeg znojenja, brže dehidratacije, organizam brže gubi tečnost i smanjuje se mogućnost preživljavanja.

„Kada su niže temperature na neki način se metabolizam usporava, pa daju malo više šansi tim osobama da prežive i bez vode, a ako je baš dosta hladno to može dovesti do smrzavanja“, objašnjava Antonijević.

Pogledajte snimak dronom na kojem se vide razmere razaranja:

Gnev u Turskoj, Erdogan odgovara: „Nemoguće je biti spreman za ovakvu katastrofu“

U pojedinim regionima Turske, raste nezadovoljstvo jer su ljudi ostavljeni na cedilu, bez pomoći spasilaca ili vojske.

BBC turski servis prenosi da raste gnev raste i zbog „poreza na zemljotres“ koji je turska vlada odredila pre više od dve decenije posle snažnog zemljotresa 1999. godine kada je više od 17.000 ljudi poginulo na severozapadu Turske.

Pitanja o ovom porezu postavljaju se svaki put kada se desi zemljotres u Turskoj, ali vlada nikada nije javno objasnila kako se novac troši.

„Gde je nestao sav taj naš novac od poreza koji uzimaju od 1999. godine?“, rekao je 61-godišnji Čelal Deniz za AFP.

Njegov brat i nećaci ostaju zarobljeni pod ruševinama.

Dok je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bio u poseti pogođenim područjima, opozicija upravo krivi njega za razmere katastrofe.

„Ako postoji neko odgovoran za ovo, to je Erdogan“, rekao je Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione partije.

Erdogan je na kritike odgovorio da jeste bilo nekih problema u početnoj reakciji, ali da su sada spasilačke operacije mnogo bolje organizovane.

„Nemoguće je biti spreman za ovako veliku katastrofu.“

„U početku je bilo problema na aerodromima i na putevima, ali danas stvari postaju bolje, a sutra će biti još bolje“, kaže Erdogan.

„Mobilisali smo sve naše resurse, država radi svoj posao“, rekao je turski predsednik.

Tokom pauze u obilasku oblastima pogođenim zemljotresom, on je priznao neke početne probleme, ali je rekao da je situacija sada „pod kontrolom“.

Pročitajte svedočenja preživelih iz pogođenih oblasti i šta kažu o pomoći:

• Zemljotres u Turskoj: „Molim vas, nemojte da idete, moja deca su možda još živa“
• Preživeli iz zemljotresa pred strašnim izborom: Unutra je opasno, napolju je ledeno

„Povici ispod ruševina, ljudi zovu u pomoć“

U raznim delovima Turske i Sirije traju ogromni napori da se iz ruševina izvuku preživeli.

Čovek u Hataju, provinciji na jugu Turske, plakao je na kiši dok je za Rojters opisao mučno čekanje spasilaca.

„Prave buku, čujemo ih, ali niko ne dolazi“, rekao je Deniz, povremeno sklapajući ruke u očajanju.

„Uništeni smo, skhrani, oh Bože… Oni dozivaju. Govore, ‘Spasite nas’, ali mi ne možemo da ih spasemo… Od jutros nema nikoga“, kaže on.

Turski novinar Ibrahim Haskologlu rekao je za BBC da dobija glasovne poruke od ljudi pod ruševinama i lokacije gde se nalaze.

„Ljudi su i dalje ispod [srušenih] zgrada, potrebna im je pomoć“, kaže Haskologlu koji je trenutno u Istanbulu.

Govore nam gde su i „mi ne možemo ništa da uradimo“, kaže Haskologlu, dodajući da je Turskoj potrebna sva međunarodna pomoć koju može da dobije.

Poreklom iz Malatije, jednoj od oblasti teško pogođene u zemljotresu, kaže da planira da se uputi kući što je pre moguće da pomogne tamo gde je to potrebno.

Ruševine i sablasna tišina u blizini epicentra

Ana Foster, BBC novinarka iz Gazijantepa

Doći do područja blizu epicentra u Gazijantepu je neverovatno teško.

Postoji zabrinutost da glavni autoput nije bezbedan, pa je saobraćaj preusmeren na krivudavi planinski put.

Kola hitne pomoći i spasilačke ekipe očajnički pokušavaju da prođu, ali ruta je zakrčena kamionima i ljudima koji pokušavaju da odu.

Putevi su na mnogim mestima popucali ili nema delova puta ili su neravni.

Sve ovo ometa napore spasavanja u ključnom trenutku.

Kako se približavate epicentru, zaista možete videti razmere razaranja.

Još osećamo naknadne potrese, a ljudi ne žele da budu u blizini zgrada.

Kada ih ljudi osete, oni trče.

U Osmaniji su u ponedeljak uveče u ruševinama srušenog hotela pronašli osam tela i još se nadaju da će pronaći preživele.

Ali ima toliko srušenih zgrada u kojima uopšte nema spasilačkih timova.

Nemoguće je i zamisliti da su sve te zgrade bile prazne.

Čini se da su napori koncentrisani na veće zgrade, one za koje misle da ima više ljudi.

Ljudi ćute, šokirani onim što se dogodilo.

Stoje, pale vatru da bi se zagrejali i gledaju kako teče spasavanje.

Sablasno je tiho dok osluškuju bilo kakve znake života u ruševinama.

Pogledajte snimak dronom razorenog Hataja:

U Turskoj je proglašena sedmodnevna žalost.

Ovo je najveća katastrofa u Turskoj od 1939. godine, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan novinarima.

Ukupan broj spasilaca koji tragaju za preživelima je oko 24.000.

Turska agencija za hitne slučajeve kaže da je više od 2.600 ljudi iz 65 zemalja poslato u područje katastrofe da pomogne turskim spasiocima.

Ukupno je isporučeno 300.000 ćebadi i više od 41.000 šatora.

Pogledajte fotografije:

Hiljade zgrada i objekata srušilo se u ponedeljak rano ujutro u zemljotresu jačine 7,8 stepeni po Rihteru, a epicentar je bio u blizini grada Gazijantepa, na dubini od 17,9 kilometara.

Zemljotres je udario dok su ljudi spavali.

Oko 11.30 po srednjeevropskom vremenu (oko 13.30 po lokalnom) objavljeno je da je isto područje, jugoistok Turske, pogodio novi zemljotres jačine 7,5 stepeni, a epicentar je bio u gradu Kahranmarmarasu.

Kahranmaras i Gazijantep su udaljeni oko 130 kilometara.

Zemljotres je pogodio više od 10 gradova u Turskoj, a osetio se i u Libanu, na Kipru i u Izraelu.

Svet priskočio u pomoć – fotografije

Pogledajte video

Pogledajte trenutak kada je drugi zemljotres pogodio Tursku – snimak iz Malatije:

#BREAKING #TURKIYE #TURQUIA #TURQUIE #TURKEY

🔴TURKIYE :#VIDEO JUST NOW! DURING LIVE BROADCAST A POWERFUL AFTERSHOCK OCCURED, MALATYA CITY! 💔

Powerful Earthquake Magnitude 7.4 hit 10 cities in Southeastern region of Turkiye#BreakingNews #UltimaHora #Earthquake #Sismo #Deprem pic.twitter.com/hfGwpuDAHY

— loveworld (@LoveWorld_Peopl) February 6, 2023

U prvom zemljotresu srušena je i tvrđava u Gazijantepu izgrađena pre više od 2.200 godina.

Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Pogledajte snimak spasavanja deteta iz ruševina u sirijskom gradu Azazu:

Prvi zemljotres se dogodio u ranim jutarnjim časovima – oko 4 sata ujutro – dok su ljudi spavali.

Mnoge zgrade su se srušile, a spasilačke ekipe su raspoređene u potrazi za preživelima ispod ogromnih hrpa ruševina.

Stanovnici pojedinih turskih gradova kažu da je treslo dva minuta.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu rekao je da je pogođeno 10 gradova: Gazijantep, Kahramanmaras, Hataj, Osmanije, Adijaman, Malatija, Sanliurfa, Adana, Dijarbakir i Kilis.

Posle prvog, najjačeg zemljotresa od 7,8 stepeni, usledila su još dva od 6,4 i 6,5 stepeni.

A onda je jugoistok Turske potresao još jedan snažan zemljotres jačine 7,5 stepeni po Rihteru.

Pogledajte fotografije pre i posle zemljotresa u pojedinim turskim gradovima:

Bilo je više od 100 naknadnih potresa, prema turskoj Upravi za katastrofe i vanredne situacije.

Milioni sirijskih izbeglica žive u blizini epicentra.

U Turskoj je najveći broj izbeglica na svetu, sa 3,7 miliona Sirijaca koji su našli utočište u toj zemlji.

Video zemljotresa sa bezbednosnih kamera ispred kuće u turskom gradu Sivereku

Najveći zabeležen zemljotres u Turskoj: seizmolog

Pojedini seizmolozi kažu da je ovo možda najveći zemljotres u Turskoj u istoriji – jak poput onog pre više od 80 godina.

Stiven Hiks, seizmolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da je prethodni najveći zemljotres, takođe magnitude 7,8, pogodio severoistočnu Tursku u decembru 1939. godine i ubio 30.000 ljudi.

In fact, without too much doubt, I think today’s earthquake might go down as the joint largest – if not the largest – quake ever to be instrumentally recorded in Turkey. The previous largest event was an M7.8 quake in December 1939 in NE Turkey, close to the N. Anatolian Fault

— Stephen Hicks 🇪🇺 (@seismo_steve) February 6, 2023

U januaru 2020. godine, zemljotres magnitude 6,7 pogodio je region oko Elaziga, grada istočno od Turske.

U njemu je poginula 41 osoba, a povređeno je više od 1.600 ljudi.

Raed Ahmed, šef sirijskog Nacionalnog centra za zemljotrese, rekao je državnoj radio stanici da je ovo „najveći zemljotres“, koji je ovaj centar, osnoivan 1995. godine, do sada zabeležio.

Pogledajte snimak iz Turske:

Turska je jedno od najtrusnijih područja na svetu

Smeštena na ili blizu nekoliko linija raseda, Turska je jedna od najaktivnijih zona zemljotresa na svetu.

Veći deo zemlje se nalazi na Anadolskoj tektonskoj ploči, između dve velike ploče – Evroazijske i Afričke – i još jedne manje, Arapske.

Kako se dve velike ploče pomeraju, Turska je u suštini u sendviču, kažu stručnjaci.

To znači da su potresi prilično uobičajeni.

Državna uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) zabeležila je više od 22.000 potresa u 2022. godini

I mnogi su smrtonosni – najgori u istoriji zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio Izmir 1999. godine i ubio više od 17.000 ljudi.

Fundanur Eztirk

BBC Turska, Ankara

Gokče Bej, pacijentkinja kojoj je zakazana transplantacija bubrega za nedelju, bila je u u bolnici Gazijantep u Turskoj sa infuzijom u veni.

„Bila sam na drugom spratu bolnice kada sam osetila zemljotres. Ne sećam se kako sam izvadila kanilu iz ruke“, kaže ona.

„Bio je snažan i želela sam da pobegnem iz zgrade. Svi smo pazili jedni na druge i nismo mislili da ćemo se izvući i da ćemo ostati i umreti. Kada smo konačno izašli na ulicu, krenuli smo da plačemo.“

„Preživeli smo, ali smo svi do jednog bili pacijenti bolnice na veoma hladnom vremenu. Tek što sam imala operaciju dan ranije, a već sam bila u papučama na kiši i moje noge su bile mokre. I nisam samo ja bila tu – neki veoma stari pacijenti bili su napolju bez jakni i obuće“

Snimak iz vazduha: Šta je ostalo od Idliba u Siriji

Turska se nalazi u jednoj od najaktivnijih zona zemljotresa na svetu.

Više od 17.000 ljudi poginulo je 1999. godine u snažnom zemljotresu na severozapadu Turske.

Pre tri godine, snažan zemljotres pogodio je Tursku i Grčku kada je poginulo više od 100 ljudi.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]