Deca zlostavljanje najčešće trpe u porodici

Svako 11. dete bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja, od šest odsto svedok porodičnog nasilja. Podaci su prikupljeni iz 31 zdravstvene ustanove. Prijavljeno je ukupno 126 sumnji na zanemarivanje, od čega 36 odsto odnosi na fizičko i 25 odsto na emocionalno zanemarivanje. Registrovano je ukupno devet sumnji na eksploataciju. Deca izložena zlostavljanju ili zanemarivanju najčešće su imala 12-14 godina (28,8 odsto), a najmanje je bilo dece u uzrastu 3-5 godina, Piše Nova ekonomija.

Tokom 2021.  godine, Centru  za socijalni rad prijavljeno je 13 slučajeva zlostavljanja dece od strane majke, očeva očuha, dede i emotivnog partnera.

“Imali smo čak 13 prijava za zlostavljanje dece i to 5 od strane majke, 4 od strane očeva, jedna od strane očuha, 2 od strane dede i jedna od strane emotivnog partnera. U pitanju su emocionalna (psihička) ili fizička nasilja.“, rekla je ranije za Boom 93 direktorka Centra za socijalni rad uPožarevcu, Tatjana Rajić.

Žene često ostaju i trpe nasilje, neretko pod izgovorom da to čine samo zbog dece. A zapravo, majka koja trpi nasilje, detetu nanosi mnogo veću štetu.  Kada majka ode, napusti nasilnika, ostaje pitanje kako biti roditelj detetu zajedno sa počiniocem nasilja, koga dete i dalje ima pravo da viđa, ističe Rajić. Kontakti dece i roditelja spadaju u primarno pravo deteta. Bez obzira na to koji oblik nasilja postoji u porodici (najčešće je partnersko nasilje prema ženama u 85% slučajeva) dete koje trpi, sluša, gleda nasilje ili samo naslućuje da nasilje postoji, ono i samo postaje žrtva porodičnog nasilja, koje ostavlja dugoročne posledice po detetov razvoj.

Kada je dete izloženo porodičnom nasilju, gleda kako otac prebija majku ili samo naslućuje i oseća da nasilje postoji, ono trpi i pati. Često roditelji misle da ih deca ne čuju jer su tokom svađe bila u drugoj sobi, ali deca uvek znaju i osete. Čak i kad ne čuju oni vide da se raspoloženje majke promenilo, osećaju napetost i znaju da se nasilje dešava. Dete koje raste u ovakvoj porodici oseća strah za egzistenciju, strah od samog nasilja, razvija anksiozne i depresivne simptome, kao i konfliktna osećanja prema roditelju koji je nasilan.

Institut za mentalno zdravlje i Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ su 2013. godine u saradnji sa UNICEF-om pilotirali projekat uspostavljanja održivog sistema izveštavanja o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja u okviru sistema zdravstvene zaštite u 13 odabranih zdravstvenih ustanova.

U međuvremenu se u projekat izveštavanja uključilo još zdravstvenih ustanova.

U izveštaju „Batuta“ navodi se da je ova insitucija pripremila izvšetavanje individualnih prijava o zlostavljanju dece preko Servisa javnog zdravlja i da se uskoro očekuje primena ove baze.