Društvo
Putna infrastruktura u Požarevcu nije prilagođena za naše najmlađe sugrađane (VIDEO)
Foto: S.Lisac
U periodu od 2017. do 2021. god. u Požarevcu je povređeno 64 lica mlađa od 14 godina, dok je jedno smrtno stradalo. Deca su najviše stradala u svojstvu pešaka (45%), zatim kao putnici u vozilu (41%) i (14%) kao vozači, stoji u izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.
Deca kao ranjivi učesnici u saobraćaju, zbog svojih psihofizičkih karakteristika, nisu odgovorna za svoje stradanje u saobraćaju, već odgovornost pada na ostale učesnike u saobraćaju, Gradsku upravu, Policijsku upravu, roditelje, ustanove obrazovanja i vaspitanja dece, auto škole, medije.
Master inženjer saobraćaja, Igor Velić kaže da putna infrastruktura i saobraćajni sistem u Požarevcu nisu prilagođeni za naše najmlađe sugrađane. Pojedina gradska naselja nemaju trotoare ili pešačke staze i deca su prinuđena da se kreću kolovozom. Gradska naselja koja imaju trotoare uglavnom su zauzeta parkiranim vozilima, te su stoga deca prinuđena da se kreću kolovozom.
“U Požarevcu ne postoje biciklističke staze, zone 30, zone usporenog saobraćaja itd. U zonama škola ima po nekoliko vrsta problema od neadekvatnog obeležavanja odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom i opremom do raznih vrsta saobraćajno-tehničkih, građevinskih, urbanistističkih i arhitektonskih problema”, kaže Velić.
U Požarevcu je u 2021. godini došlo do povećanja indeksa rizika u odnosu na 2020. godinu, te je na 99. mestu od 161 lokalne samouprave u Republici Srbiji po vrednosti javnog indeksa rizika za 2021. godinu.
“Gradskoj upravi Požarevac nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Tako da je nama potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni.”
Vozači bi trebalo da znaju da je ponašanje dece vrlo često nepredvidljivo i greške koje prave deca u saobraćaju uslovljene su ograničenim sposobnostima primanja više informacija odjednom, nemogućnošću pravilne procene brzine i udaljenosti vozila, nerazumevanjem saobraćajnih znakova i semafora, precenjivanjem svojih sposobnosti u pogledu pretrčavanja ulice, ograničenošću mogućnosti selekcije bitnih okolnosti, neposedovanjem navika za primenu pravila „vidi i budi viđen”. Deca često greše i u proceni vremena potrebnog za prelazak ulice, pri čemu na njihovo ponašanje utiču i karakteristike njihove ličnosti, problemi koji ih trenutno okupiraju, dešavanja i pojave u okolini i dr.
Velić ističe da se Srbija bavi samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavi uzrocima i prevencijom. Takođe smatra da nema sistemskog pristupa, niti kontinuiteta u radu, te se sve svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.
“U preventivne mere bi spadalo jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.”
Roditelji treba da se obavežu da deci daju kvalitetno i pravovremeno saobraćajno obrazovanje i vaspitanje pošto je to sigurno jedan od najuticajnijih modela za smanjenje rizika od stradanja dece u saobraćaju. I njegova uloga je sticanje znanja, veština i navika neophodnih za bezbedno učestvovanje u saobraćaju, unapređenje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja u saobraćaju. Na žalost, u R. Srbiji je u poslednjih 30 godina udeo saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u nastavnim planovima i programima gotovo marginalizovan.
Više na LINKU: BEZBEDNOST-DECE-U-SAOBRAĆAJU-NA-TERITORIJI-GRADA-POŽAREVCA