Mila’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Truman Kapote, Doručak kod Tifanija

Ne mogu se ni setiti od kada tačno datira moja opčinjenost ovim delom, ali me svakako prati od najranijih tinejdžerskih godina. Iako sam, kao i većina, naravno, najpre bila fascinirana istoimenim filmom, koji mi je bio i ostao jedan od najlepših, kako stilski i vizuelno, tako i po svom bezvremenskom šarmu, zato je i logično bilo da sam se ubrzo zaljubila i u sam roman. Čitala sam ga nekoliko puta, ali nikad još nisam podelila svoje utiske. Pre nekoliko dana, i pored police pune nepročitanih knjiga, ja sam se opet vratila njemu i kao i kod svakog ponovnog iščitavanja knjige, zabavno mi je što još uvek mogu da pronađem nešto novo, nešto što mi je možda promaklo ili sam tumačila na sasvim drugačiji način. Iznova pročitane knjige odličan su pokazatelj naše unutrašnje promene, sazrevanja i pogleda na svet.

Za sve koji se nisu susreli sa ovim delom, reč je o kratkoj noveli američkog pisca Trumana Kapotea u kojoj se mladi pisac, koji pokušava da se probije u svetu književnosti, priseća kratkog perioda svog života u starom njujorškom stanu, kada je iznad njega živela mlada, šarmantna, vetropirasta devojka Holi Golajtli, prema kojoj je gajio određene simpatije. Ovo je priča o njoj. Ja bih dalju lakoću i vrcavost glavne junakinje prepustila filmskoj adaptaciji, a osvrnula bih se zapravo na njenu kompleksnost.

Holi Golajtli, čije je pravo ime Lulamej Barns i o čijem se poreklu i pravom identitetu malo zna, nakon lutanja po Americi obrela se u Njujorku, središtu mode, izlazaka i visokog društva. Zbog svoje lakomislenosti, nemara, a mnogi bi rekli i ludosti, upada u različite neprilike, iz kojih se nekad manje, nekad više vešto izvuče. Njen lik će vam biti neizmerno drag i simpatičan, jer odiše nekim detinjim šarmom, dobrotom i naivnošću, dok će vas, sa druge strane, često i nervirati, a sve to upravo zbog tih istih osobina. Ipak, u mom ponovnom iščitavanju ovog romana, uvidela sam neke detalje koji su mi je oslikali u sasvim drugom svetlu. Složila bih se sa mladim piscem, koga ona naziva Fred, da je Holi nakrivo nasađeni romantik i da se nikada neće promeniti zato što joj se ličnost formirala jako rano. Iz ove perspektive, više je ne vidim kao toliko veselu i razdraganu lutalicu bez ikakvih briga, koja svoje snove nosi slobodno, ne mareći ni za šta na svetu.

Holi Golajtli je zapravo jedna uplašena i nesnađena mlada devojka, koja se boji vezivanja, obaveza i posvećenosti, boji se ostvarivanja bilo kakve trajne veze sa drugim bićem, što se vrlo lako može iščitati iz njenog odnosa sa mačorom kome odbija da dâ ime i koga napušta. Svoj strah od rutine i navikavanja na bilo šta trajno poistovećuje sa smrću. I ništa od ovoga nije za osudu, samo za jedno veliko prihvatanje i razumevanje njenih nesigurnosti. Iz tek nekoliko rečenica o njenom detinjstvu, možemo nazreti sve traume koje je preživela i koje samo uzgred, u svom bezbrižnom stilu spominje. Tako saznajemo da je bila udata sa nepunih četrnaest godina za veoma starijeg čoveka, a da je najranija seksualna iskustva imala sa svega jedanaest godina. I nije iznenađenje što ona sve vreme beži i ne želi da se skrasi, već mašta o bezbrižnom životu kojim će živeti kada se njen brat Fred, jedina svetla tačka detinjstva, vrati iz rata. Nakon saznanja da joj je brat mrtav, ona doživljava slom živaca, ali briga o mentalnom zdravlju tih godina, može se slobodno reći, nije ni postojala, pa doktor ravnodušno konstatuje kako je Holi samo tužna.

Ipak, Holi sve vreme doživljava mnogo intenzivnija osećanja o kojima govori sa mladim piscem i koje naziva „podle crvene”. Odnosno, ona zapravo pati od anksioznosti i napada panike kada se preznojava, plaši i iščekuje da će se nešto loše dogoditi. Jedino mesto na kome se oseća sigurno jeste Tifani, njegova tišina i dostojanstvo kojim odiše. Tako naša junakinja, koja kroz čitav roman teži nekonvencionalnom životu, izrasta u simbol izgubljenih, nesrećnih mladih generacija. Slikajući ovakav ženski lik, Truman Kapote stvara upečatljivu žensku figuru nekovencionalnih osobina.

„Sve do tada smo izbegavali svaki pomen njene zlehude patnje, a to što ju je ona šaljivo pomenula činilo mi se jezivim, potresnim, i bez ikakve sumnje otkrivalo je do koje je mere ona bila nesposobna da se suoči sa turobnom stvarnošću pred kojom se nalazila.”

I pored sve mističnosti njenog života i na kraju i samog nestanka, postoje neki najintimniji delovi njene duše koje je naš mladi pisac uspeo da prozre, ali što je najvažnije i da razume. Iz odnosa kakav su imali i simpatija koje je gajio prema njoj, mogao je da sagleda svu lepotu, ali i brutalnost njenog bića, svu veličinu njenog slobodarskog duha, šarma, njenih strahova, njeno sagledavanje i razumevanje slobodne i istopolne ljubavi i prihvatanje osoba onakvim kakve jesu, i da je tako slobodnu platonski zavoli. Zato, baš poput svih koji sebi dozvole da zavole nešto divlje, naš Fred ostaje zagledan u nebo.

Milica Grbić rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje Milica nas je upoznala sa „Beogradskim akvarelom” Ljubice Kubure.