Velić: Povećan broj nastradalih, biciklisti su najslabiji učesnici u saobraćaju

Ženska osoba (56) poginula je u oktobru prošle godine, nakon što je na nju dok je vozila bicikl naleteo automobil u Moravskoj ulici u Požarevcu. Muškarac (83) koji je 10. januara u Kosovskoj ulici vozio bicikl zadobio je teške telesne povrede kada je na njega automobilom marke Wolkswagen naleteo vozač i udario u zadnji deo bicikla. Stariji muškarac, oko 70 godina stradao je u Požarevcu, 12. januara, kada je na njega naleteo automobil marke BMW.

Na teritoriji grada Požarevca, u periodu od 2017. do 2021. godine nije uspostavljen opadajući trend broja poginulih i povređenih lica, pri čemu je u 2021. godini došlo do povećanja broja poginulih lica. Između ostalog, poginulo je 2 biciklista, što čini 12% od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama.

U proseku godišnje, u saobraćajnim nezgodama u Srbiji pogine oko 50 biciklista i bude povređeno oko 1.500.

Master inženjer saobraćaja Igor Velić, kaže da biciklisti kao ranjivi učesnici u saobraćaju treba da uživaju posebnu zaštitu u saobraćajnom sistemu i prilikom delovanja u sistemu bezbednosti saobraćaja, bezbednost biciklista treba da bude jedan od prioriteta.

„Polazim od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a bicklisti su svakako najslabiji i najranjiviji učesnici u saobraćaju. Donosioci odluka i kreatori sistema nekako izbegavaju da konstatuju da je ulica osnovni arhitektonski prostor grada i da nije namenjena samo za kretanje motornih vozila.“, kaže Velić.

Povodom najavljenih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima održan je i okrugli sto u organizaciji Biciklističke unije Srbije na kojem su predstavljane izmene koje bi unapredile položaj biciklista na teritoriji R. Srbije.

U periodu od 2015. do 2019. godine znatno više ljudi je nastradalo u saobraćajnim nezgodama, nego što je to bilo predviđeno Strategijom bezbednosti saobraćaja. Podaci pokazuju da je bilo 288 poginulih lica više, 925 teško povređenih lica više i oko 15.000 lakše povređenih lica više u odnosu na Strategijom definisane ciljeve. Ovo povećanje broja nastradalih, prema evropskom modelu za izračunavanje ukupnih ekonomskih posledica saobraćajnih nezgoda, koštalo je naše društvo oko 1,6 milijardi evra više nego što je bilo određeno kao prelazni cilj u Strategiji bezbednosti saobraćaja.

Ovako loši rezultati su posledica nerada i slabe koordinacije i saradnje najvažnijih subjekata bezbednosti saobraćaja, navodi Velić u izveštaju “Unapređenje Zakona o bezbednosti saobracaja na putevima i poboljšanje uslova za bicikliste-predlozi i primeri dobre prakse” koji ima za cilj unapređenje bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.

Srbija nije dostigla nijedan zacrtani cilj iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja (2015–2020), te nije ostvareno planirano povećanje upotrebe sigurnosnih pojaseva, posebno su loši rezultati kod upotrebe sigurnosnih pojaseva na zadnjim sedištima, nije ostvareno planirano smanjenje prekoračenja brzine na našim putevima, nije dostignut planirani procenat upotrebe dečjih sedišta, umesto povećanja, smanjena je upotreba kaciga kod motociklista, nije ostvareno planirano smanjenje vožnje pod uticajem alkohola, nije ostvarena redovna primena alata unapređenja bezbednosti putne infrastrukture, posebno su loši i neprihvatljivi rezultati u pogledu stradanja dece u saobraćaju, zaključeno je na Međunarodnoj konferenciji „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici”, koja je održana u Vrnjačkoj Banji 2020.godine.

Biciklizam kao put ka obezbeđivanju bezbednog i održivog sveta za sve

Specijalni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) „Globalno zagrevanje od 1,5 °C” identifikovao je biciklizam kao put ka obezbeđivanju bezbednog i održivog sveta za sve, kako sada, tako i u budućnosti. Upotreba bicikla proizvodi nultu emisiju, a vožnja bicikla donosi dalekosežne pozitivne socio-ekonomske uticaje pored smanjenog zagađenja.

Biciklizam predstavlja jednu od najvećih nada čovečanstva za pomak ka budućnosti sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Novo istraživanje pokazuje da se emisija CO₂ tokom životnog ciklusa smanjuje za 14% po dodatnom biciklističkom putovanju i za 62% za svako izbegnuto putovanje automobilom. Prelazak sa automobila na bicikl štedi 150 g CO ₂ po kilometru.

Savremen koncept zaštite biciklista u saobraćaju treba da podrazumeva primenu humanog inženjeringa. Koncepta koji zahteva drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.