Analiza: Mnogo reformskih poslova do boljih javnih nabavki

Javne nabavke predstavljaju važnu komponentu ekonomije savremenih država. Sistem javnih nabavki počiva na principima transparentnosti, jednakog tretmana, slobodi tržišnog nadmetanja i nediskriminaciji.

Evropsko zakonodavstvo u ovoj oblasti služi da se davaocima usluga, isporučiocima roba i izvođačima radova obezbedi mogućnost nadmetanja na javnim nabavkama u državama članicama EU. Cilj je jačanje ekonomskog razvoja i efikasnosti, ali i davanje punog smisla jedinstvenom tržištu EU.

Na putu ka Evropskoj uniji Srbija je jedan deo posla završila, ali ima još dosta toga što treba da se uradi po pitanju reformi sistema javnih nabavki. U poslednjim izveštajima Evropske komisije ne vidi se značajniji pomak na ovom polju, čak se može govoriti i o određenom nazadovanju. Primena adekvatnih postupaka javnih nabavki i velika konkurencija na nivou Evropske unije umanjuju cene za 30%. Rezultat toga je da se novac poreskih obveznika bolje troši, a ujedno se stvara i bolja poslovna klima.

Kada je u pitanju Požarevac, kod tendera sa jednim ponuđačem prosečna vrednost ugovora je 95% od procenjene vrednosti. Sa druge strane, kod ugovora gde je bilo više ponuđača, tj. tamo gde je postojala makar minimalna konkurencija, vrednost ugovora bila je čak 30% niža u odnosu na procenjenu vrednost.

Inače, prosečan udeo javnih nabavki u BDP-u u Evropskoj uniji iznosi oko 15 odsto, dok je u Srbiji nedge ispod 10 procenata.

Prosečan broj učesnika na tenderima u Srbiji je za poslednih 15 godina pao na 2,5, a na više od 50% javnih poziva javi se samo po jedan učesnik. Srbija po pitanju ugovora za koje je pristigla samo jedna ponuda lošije stoji i od zemalja Evropske unije koje su poslednje pristupile: Rumunije (34%), Bugarske (32%) i Hrvatske (25%).

Ono što dodatno zabrinjava je to što je slika na lokalnom nivou lošija i od slike na republičkom. Stvari bi trebalo da budu drugačije, jer su mala i srednja preduzeća, kao osnovni generator razvoja ekonomije, bliža lokalnom nivou, a ove nabavke su takođe i manje zahtevne u većini kriterijuma.

Tako je Požarevac tokom protekle godine imao u proseku 1,54 ponuda po javnoj nabavci, daleko ispod proseka na nivou Srbije.

Na kraju, neke od najvažnijih preporuka za poboljšanje čitavog sistema javnih nabavki na lokalu su sledeće:

• Analiziranje tržišta od strane odgovornih lica u konkursnim komisijama kako bismo za najoptimalniji isnos dobili najkvalitetnija dobra ili usluge;
• Sprečavanje diskriminacije prilikom utvđivanja tehničke dokumentacije nabavke;
• Pojačan nadzor nad izvršenjem ugovora;

U čitavom procesu značajna je i uloga građana, jer se njihovim sredstvima pune budžeti. Zbog toga je potrebna njihova veća participacija, pre svega u lokalnim antikorupcijskim telima.

Takođe, potrebno je dodatno osnažiti lokalne medije, kao i organizacije civilnog društva kako bi se transparentnost čitavog postupka podigla na jedan značajniji nivo.

Mitar Nikolić, politikolog