Kretanje po gradu najveći problem slepih i slabovidih osoba

Sekretar ovog udruženja, Milana Šestan navodi da je na ovaj dan osnovana organizacija 1954. godine i da se svake godine tradicionalno obeležava ovaj datum.

Udruženje trenutno ima preko 300 slepih i slabovidih članova.

„Problema ima mnogo u različitim oblastima života, a uglavnom su to zapošljavanje, školovanje i pre svega kretanje koje je u velikoj meri otežano, naročito po gradu. Udruženje se na sve načine trudi da pomogne članovima“, navodi Šestan.

Prema njenim rečima, slepa i slabovida deca imaju mogućnost da pohađaju školu u Zemunu koja je specijalizovana za njih, ali se roditelji često odlučuju da decu upišu u redovnu školu po inkluzivnom programu, a trenutno u Požarevcu troje dece pohađa osnovnu školu.

„Jedan od velikih problema su i udženici za slepu i slabovidu decu. Naša biblioteka za slepe štampa udžbenike, ali je i to otežano i usporeno, jer je dugotrajna procedura prebaciti program za školu sa crnog tiska na brajevo pismo. Kako je naše Udruženje međuopštinskog karaktera deca iz okruga imaju mogućnost da upišu školu za slepe i slabovide u Zemunu ili da se odluče za inkluzivno obrazovanje“, zaključuje Šestan.

U svakodnevnom životu problemi sa kojima se suočavaju slepe i slabovide osobe su uglavnom slični, a kako neki od njih navode to je najčešće otežano kretanje usled lošeg parkiranja automobile, ali i saobraćajnih znakova koji su postavljeni na pogrešnim mestima.

„Osobe sa oštećenjem vida imaju problem pri kretanju u gradu, imate na par mesta ove znakove koji su na sredini ulice, blizu bolnice gde mi prolazimo kada idemo na posao, gde se desilo da kolege udare glavu, a onda imaju po nekoliko šava. Takođe problem je parkiranje automobila po sred ulice gde ne samo osobe sa invaliditetom, već i majke sa kolicima starije osobe u invalidskim kolicima nema šanse da prođu“, navodi Vesna Minić, članica ovog saveza.

Kao još jedan propust, ona navodi da zvučni semafori u gradu ne rade, u centru, kod Doma zdravlja. Radili su, ali kada se pokvare niko ne vodi računa da se oni poprave.

„Problem je i u bankama, gde često treba da se čeka broj, a onda po broju treba da odete na određeni šalter, što je takođe nekad problematično. Pojedine osobe koje imaju faksimil isto imaju problem u bankama, jer negde priznaju dok u drugima to nije slučaj“, zaključuje ona.