Društvo
Zorić: Istraživački novinar mora biti strpljiv, svaka priča ima svoj život za koji je potrebno vreme
FOTO: Boom93/S.Lisac
Za istraživačko novinarstvo su potrebne dve stvari, dve vrste resursa, finansije i ljudski resursi. Bez dobrih novinara koji grizu nema ni dobrog novinarstva, rekla je novinarka i članica uprave UNS-a, Dragana Deurić na debati „Istraživačko novinarstvo u lokalnim medijima – između hleba i istine“ koju je organizovao portal E-Braničevo.
Debati su prisustvovali novinari iz lokalnih redakcija Podunavskog i Braničevskog okruga, vlasnici medija i predstavnici UNS-a.
Deurić je rekla da postoji problem sa medijima koji se na neki drugi način bave novinarstvom, a pri tome se deklarišu kao istraživački mediji, dok su zapravo produžena ruka nekoga u ovoj zemlji.
„Mislim da je to jedan od faktora koji se ne vidi otvoreno, ali je takav da nas sve sputava da radimo posao kako treba. I tu je vlast u ovom trenutku dobila bitku”, navela je Deurić.
Deurić smatra da nedostaje solidarnosti među novinarima, koji su spremni da sapliću jedni druge u borbi za taj finansijski kolač. Uzrok tome što se ne bavimo više istraživačkim novinarstvom je zato što nemamo dovoljno novca.
Govoreći o periodu iz devedesetih, Milorad Tadić, vlasnik radija Boom93 je rekao da je u to vreme položaj novinara bio gori nego danas, te da to ne može da se poredi. Podsetio je da su u to vreme novinari proganjani, prebijani, čak i ubijani. Redakcije su zatvarane, vođeni su postupci i procesuirani su i mediji i novinari do besmislenosti. Famoznim Vučićevim zakonom iz 1997. uvedene su restriktivne mere koje su medije procesuirali u roku od 48h.
“Postojala je strast prema profesiji, hrabrost, integritet i solidarnost. Ipak svesni tog rizika, novinari su imali i ulogu ljudi koji su željni promena i koji su želeli da se izbore za pravednije i bolje demokratsko društvo. Demokratskim prevratom koji se dogodio 5. oktobra mnogo toga se promenilo. Promenili su se kasnije i zakoni, ali te neke promene koje smo svi očekivali, barem iz korpusa medija kojima je Boom93 pripadao, nisu se dogodile. Čekali smo godinama da se famozni Zakon o informisanju promeni i čekali smo na podelu frekvencija još osam godina. Frekvencije su deljene kako su deljene, a rezultate toga imamo i danas”, podsetio je Tadić.
Pojedini mediji su u svojim elaboratima kako to obično izgleda naveli da će se baviti kulturom, dečijim programima, a bave se najogavnijim tabloidnim novinarstvom i širenjem mržnje sa svojih ekrana.
Debati su prisustvovale Jelena Zorić i Tamara Skrozza, nagrađivane novinarke koje su govorile o etici i metodama u istraživačkom novinarstvu.
Tamara Skrozza, jedna od najnagrađivanijih novinarki u Srbiji čija je karijera ispisana borbom za poštovanje profesionalne etike, novinarka je agencije FoNet i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, a tokom debate osvrnula se na Kodeks novinara Srbije, i podsetila da novinar treba da iskoristi sve mogućnosti da dođe do sagovornika, odnosno do informacije.
„Ukoliko sagovornik odbija da odgovori na mejlove ili pozive, novinar u tekstu to treba da naglasi. Takođe, ukoliko odluči da više ne kontaktira tog sagovornika, o tome treba da obavesti čitaoce“, istakla je Skrozza.
Jelena Zorić novinarka nedeljnika “Vreme” i BIRN-a je govorila o metodama u istraživačkom novinarstvu, a ono što je izdvojila kao najbitnije je da treba proveriti svaki izvor, fotografiju, snimak ili dokument i da neprestano treba razmišljati o slabim tačkama svoje priče, na osnovu kojih može biti osporena.
„Vrlo je važno ostati objektivan i ne upasti u zamku potvrđivanja sopstvene hipoteze. Prilikom istraživanja treba biti strpljiv, budući da svaka istraživačka priča ima svoj život, za koji je potrebno vreme“, zaključila je ona.
Kao najbitnije u novinarskom poslu obe novinarke su istakle nepristrasnost i savetovale lokalnim novinarima da ne rade priče sa bliskim osobama zbog sukoba interesa, već da takve priče proslede kolegama u svojim ili nekim drugim redakcijama.