„Ako volite domaću kinematografiju, sasvim sam sigurna da vam ekranizacija romana „Ubistvo s predumišljajem“ sa Anom Sofrenović nije promakla. Nema sumnje da mi je ovo možda i omiljena filmska adaptacija domaćeg književnog dela. Podjednako sam uživala i čitajući knjigu i gledajući Branku Katić, Nebojšu Glogovca, Anu Sofrenović, Dragana Mićanovića i Sergeja Trifunovića. A kasting za ulogu Jelene mi je fenomenalan i neponovljiv. Iako roman, zbog svoje forme, dozvoljava veću širinu, nema sumnje da su se scenarista i reditelj odlično snašli i kreirali atmosferu karakterističnu za ovo delo. Gorčin Stojanović je možda i najbolje opisao ovo ostvarenje rečima da je to zapravo melodrama sa ukusom gorčine vremena u kom je smeštena.

Roman je objavljen 1993. godine i odmah je doživeo veliku popularnost, o čemu svedoči i dvostruka nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Istorijske prilike u kojima je sam roman nastajao prilično su uticale na ideje, teme i likove. Selenić je sa izuzetno razvijenom kritičkom svešću analizirao transformisanje ljudskog morala kroz različite istorijske aspekte.

U središtu ovog, ali i ostalih njegovih romana, nalazi se revolucija, uspostavljanje novog poretka i stvaranje nekog novog sveta. Ovo delo se odlikuje izrazitim dualizmom koji se ogleda, kako u kompoziciji, tako i u kontrastiranju likova, njihovih sudbina, ljubavnih priča, starog i novog, prošlosti i sadašnjosti. Priča prati savremenu ljubavnu dramu između Bilike i Bogdana, devedesetih godina za vreme građanskog rata u Jugoslaviji, a naspram nje je postavljena istorijska povest, odnosno rekonstrukcija ljubavnog života Bulikine bake Jelene za vreme i posle nemačke okupacije.

Bulika, mlada devojka, studentkinja dramaturgije sa ambicijom da postane pisac, istražuje i zapisuje povest svoje bake, Jelene Ljubisavljević, ujedno tragajući za fragmentima svoje istorije, prošlosti i identiteta. Bulika sa očitim kompleksom porekla, izgubljena i rasejana najbolji je primer svoje generacije, frivolne i okupane. Međutim, u trenutku kad se zaljubi u Bogdana, ona doživljava preporod, zapravo postaje ogoljena i pokazue svoju istinsku prirodu.

Osvetljavajući lik Bulikine bake Jelene, beogradske aristokratkinje sa Senjaka, čija je kuća bila konfiskovana 9141. godine, autor izlaže priču kroz dva plana, sadašnjosti i prošlosti, prikazujući tragične ljudske sudbine. Iako se sam naziv romana odnosi na težak oblik ubistva koji karakteriše dugoročno, smisleno planiranje, širi kontekst upućuje na stradanje jedne generacije, propadanje jednog staleža, nestajanje države, ubijanje ljudskog roda.

Preispitujući moralni integritet čoveka u doba revolucije, Selenić kroz likove Jelene i Jovana slika tragične junake, nesposobne da se prilagode novom poretku, odnosno junake koji ne žele da se prilagode i koji zbog svog elitizma i prezira prema narodu stradaju. Pored političkih pitanja o fašizmu, nacionalizmu, patriotizmu, roman pobuđuje i mnoga egzistencijalistička pitanja o sopstvu varirajući Kamijeve teze i temu apsurdnosti života. Za razliku od svojih predaka, Bulika se ne miri sa tragičnom sudbinom, već odlučuje da nastavi život, a povest o životu svoje bake predstavlja deo nje koji je nedostajao. I tako priča postaje zaokružena.“

Milica Grbić, rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje, Milica nas je upoznala sa Zaposednutošću, Ani Erno.