Mila’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Bizarne priče, Olga Tokarčuk

„Samu smrt još i možeš da preživiš. Najgore je ono što se ponavlja: ritmično, ujednačeno, predvidljivo, neizbežno i bespomoćno – ono na šta nemaš uticaja, a što te steže svojim kleštima i odnosi sa sobom.”

Olga Tokarčuk je prva poljska dobitnica Nobelove nagrade za proznu književnost. 2018. godine Olgino nagrađivanje propraćeno je u medijskoj senci, posebno na našim prostorima, jer su iste godine proglašena dva pobednika, za tekuću godinu, Petar Handke i Tokarčukova za prošlu godinu. Poznato je ka kome naginju domaći mediji, pa i čitaoci, no manimo se politike i vratimo na samo delo.

Pred nama je zbirka fantastičnih i, kako samo ime kaže, zaista bizarnih priča koje na celovit način sabiraju poetiku ove spisateljice. Kroz deset potpuno tematski, ali i stilski različitih novela, Olga pripoveda o čudnovatim zbivanjima, gradeći jedinstvene utopijske svetove. Kroz priče o pojedincima autorka preispituje ustaljene norme, granice čovečanstva, ljudskosti i humanosti, društvene odgovornosti, a često i religije kroz prizmu savremenog društva. Razgradnja ustaljenog poretka i izgradnja novog sveta u kome dominira ponovo uspostavljanje odnosa sa prirodom i novo shvatanje duhovnosti zaokružuju ovu zbirku. Autorka kreira jedinstven, utopijski svet, govoreći o kloniranju i bespomoćnosti savremenog čoveka nad besmislom i tokom života, ukazujući na krhke činioce društvenog poretka.

Stilski savršeno oblikovane, priče Olge Tokarčuk su me tematski, u par navrata, podsetile na stvaralaštvo Margaret Atvud, kao i na roman Kazua Išigura Ne daj mi nikada da odem. Nesumnjivo je da autorka u svojim pričama provocira i pomera granice književnosti, ne prezajući od kreiranja novih vizura. Nikako ne bih mogla da izdvojim samo jednu priču koja me je osvojila, i verovatno bih pri nabrajanju pomenula sve, jer je svaka od njih donela nešto novo i drugačije i naterala me da se zamislim nad najrazličitijim pitanjima, o kojima pre ove zbirke možda ne bih razmišljala. Šta bi bilo kad bi svet izgledao kao u pričama Olge Tokarčuk…?

Ukoliko bih morala da biram, možda bi to bila priča o zelenoj deci, kako tematski, tako i načinom pripovedanja. Čitajući ovu novelu, imala sam utisak da priču pripoveda autor iz XVII i XVIII veka, čime je ova spisateljica potvrdila svoj bezgranični talenat, kreirajući svet prošli protkan temama savremenog društva, doživljavanja humanosti i religije.

Milica Grbić, rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno možete da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle nedelje, Milica nas je upoznala sa Priručnikom za inkvizitore, Antonia Lobo Antuneša.