Sveti Luka ili Noć veštica: Šta građani proslavljaju?

U zapadnim katoličkim zemljama praznik Svih svetih je stari katolički praznik. Tog dana se posećuju grobovi rođaka i ukrašavaju svećama i cvećem, a noć uoči ovog praznika je čuveni Halloween odnosno Noć veštica. Bundeve su već uveliko izdubljene, maske napravljene, a slatkiši spremni.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.

Kako je objasnio teolog Vladimir Pekić, oni koji su pravoslavni hrišćani staviće akcenat na slavljenje jednog od četvorice jevanđelista i apostola, i koji je uspeo da objedini dva kulturološka sveta, judejski i grčko-rimski. Sveti Luka se smatra i prvim ikonopiscem, a smatra se i da je naslikao Svetog Petra i Svetog Pavla. On je organski deo crkve i jedan od hrišćana.

Oni koji će obeležaati Halloween sigurno nisu ni pagani ni automatski ateisti iako ih mnogi tako karakterišu. Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika „Samhain“. Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre, i verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve. Od svega toga danas je ostalo samo da ljudi navuku kostime i imaju još jedan izgovor da naprave dobru žurku.

U proslavu Noći veštica uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi.

I u Srbiji su brojne prodavnice pre svega on-lajn šopovi uveli praksu da se pred 31. oktobar uvode popusti na njihove proizvode.

Pojedine prodavnicame u Požarevcu imaju određene popuste uoči Noći veštica.

U našoj zemlji mnogi na ovaj praznik ne gledaju blagonaklono. Dok se jedni spremaju za ponoćni maskenbal, drugi se pozivaju da se odustane od ovakve „tradicije“, koja „propagira satanizam“.

Šta proslavljaju Požarevljani?

Na spomen proslave Noći veštica stariji sugrađani uglavnom reaguju negativno i kažu da je to postala moda koju smo uvezli sa zapada i način da se omladina i deca otuđuju od svojih običaja.

„Ako ste pravi pravoslavac treba da znate da je danas slava Sveti Luka i da je porodice slave kao zaštitnika kuće, a ne Noć veštica, što je zapadni satanistički običaj“, rekoa nam je jedan stariji sugrađanin.

Većina starijih građana kaže da je slavljenje Noći veštica u suprotnosti sa pravoslavnom verom.

Međutim, ukoliko pitate omladinu, rećiće vam da je tokom vikenda u nekoliko kafića već organizovana proslava Noći veštica, gde su se građani maskirali i ludo zabavili.

Za druge ovo predstavlja paganski običaj i bogohuljenje, dok pojedini imaju i objašnjenje.

„Ukoliko u familiji imate nekog ko slavi slavu Svetog Luku naravno da je prioritet porodica i krsna slava, a ne maskenbal, koji nije deo naše tradicije“, kažu.

„Ne znam čemu ovolika glavobolja. Nešto slično, pod nazivom poklade su bile uobičajen praznik i kod Srba. Možda neko od starijih pamti da smo i mi dubili tikvu, izrezivali oči i usta i gurali sveću unutra. Uobičajeno je bilo da selom/gradom ide povorka maskiranih, obilazi komšije koji ih darivaju hranom, a najčešće jajima, Tako se narod borio od zlih sila i veštica, a uz pomoć belog luka i paljenjem obrednih vatri, koju su preskakali i igrali oko njih.  Oni kojima je danas Noć veštica, srećno im bilo. Oni koji više vole Poklade, imaju ih dva puta godišnje-uoči Uskrsa i Božića. I jedne i druge su i narodni i crkveni praznik“, rekla je ranije jedna sugrađanka na društvenoj mreži FB.

Objašnjenje šta je Noć veštica dala je i Jelica Greganović, poznata spisateljica i novinarka.

Noć veštica nije katolički praznik, to je praznik stariji od hrišćanstva. Noć veštica je keltska Nova godina. Pravo ime Noći veštica je Samhain, odnosno Souvin.

„Kelti su godinu delili na dva dela, leto i zimu. Leto, vreme života, sunca, svetla i radjanja. Zima, vreme hladnoće, mraka, kada priroda umire. Samhain je padao u vreme jesenje ravnodnevice, nakon koje su dani sve kraći, a noći sve duže. Noć veštica je jedina noć u godini, kada se briše granica izmedju sveta živih i sveta mrtvih, kada mrtvi mogu da se na kratko vrate u svet živih, a sa njima i zli duhovi i ostala zla bića. Da bi im se umilostivili, živi su se maskirali u mrtve i zle, a da bi im osvetlili put ostavljali su upaljene sveće. To svetlo je trebalo da im pomogne i da ne zalutaju kada se budu vraćali u svet mrtvih, ali i da pomoću njega živi ne otumaraju u svet mrtvih. Sa istim ciljem su, tu noć, i keltski sveštenici, druidi, palili velike vatre. Pred vratima svojih kuća su Kelti ostavljali malo hrane, kao žrtvu mrtvima. Kada se uzme u obzir da su Kelti u našim krajevima bivali, i Beograd osnovali, nema razloga da se malo ne slavi i njihova Nova godina, Samhain“, zaključila je Greganović.

Međutim, šta je teško da se ljudi oko nečeg ne slože i započnu sa besmislenim raspravama o tome šta je ispravno i šta se sme, a šta ne sme slaviti bilo da je to Uskrs ili Vaskrs, Dan zaljubljenih ili Sveti Trifun, Noć veštica ili Sveti Luka.