Funkcionisanje zdravstvenog sistema i borba sa pandemijom

Lekari i medicinske sestre koji su radili, ali i dalje rade u kovid ambulantama i bolnicama, podneli su najveći teret epidemije, ali tu su i drugi zdravstveni radnici, koji su možda nevidljivi običnim građanima, ali koji su takođe bili na prvoj liniji brobe sa pandemijom. Pre svega epidemiolozi koji su u početku uzimali uzorke za testove, budući da na samom početku epidemije nije bilo dostupnih testova koji sada zdravstvene ustanoce imaju.

Nadežda Stanković, epidemiolog u požarevačkom Zavodu za javno zdravlje za Boom93 navodi da je period od pojave prvog slučaja koronavirusa kod nas bio jedan ogroman izazov, ne samo u profesionalnom smislu već i u tome kako napraviti ravnotežu između posla i privatnog života.

„Posao je bio nešto što nas je u najvećoj meri okupiralo. Negde i pre nego što je korona registrovana u našoj državi, mi smo pratili ono što se dešava u svetu i već tada smo krenuli sa nekim pripremama u smislu planiranja kako odreagovati jer smo videli da će  bolest biti masovna. Bio je izazov i to objasniti ljudima da je potrebno određeno ponašanje kako bi sveli sopstvene rizike na minimum i očuvali zdravlje“, počinje priču iz svog ugla epidemiolog.

Na samom početku epidemiolozi i njihove službe vršili testiranje i tada su odgovarali na svaki poziv bilo da je upućen od strane zdravstvene ustanove gde se neka osoba javila pa je postavljena sumnja na obolevanje i išli i testirali, a isto tako su dobijali pozive od radnih organizacija gde su ljudi sa već prepoznatljivim simptomima javljali.

„Odlazili smo i u domove naših građana i vršili uzorkovanje materijala kako bi što pre došli do laboratorijskih nalaza i potvrde bolesti kako bi se što pre preduzelo lečenje. Deo našeg posla takođe je bio i kontrola daljeg širenja same zaraze što je podrazumevalo poseban angažman. To su bile stotine i stotine poziva na dnevnom nivou. Epidemiolozi su spavali bukvalno sa telefonima. Pamtim, da mi je nekoliko dana pošto je registrovan prvi slučaj korone u Srbiji, stigao poziv sa infektivnog odeljenja naše bolnice u pola 3 ujutru da je postavljena sumnja na bolest, to su prvi dani kada još nisu svi ni znali šta je njihov zadatak. Dobijali smo algoritme i stručno metodološka uputstva za svaki nivo zdravstvene zaštite. Naš zadatak je bio da ujedno koordinišemo sve to, da svi dobiju sve potrebne informacije“.

Prevelik teret stavljen na epidemiologe

Imali su neverovatan broj poziva dnevno.

„Mislim da su postojali dani kada naši privatni životi uopšte nisu postojali. Ogroman uticaj na fizičko i naše mentalno stanje. To su višestruko povećane profesionalne obaveze, i postavljalo se često pitanje i dilema da li ste u poziciji da birate između profesionalnih obaveza i privatnih i porodičnih obaveza, a da ne pričam sam rizik posla koji je u znatnoj meri ograničio naše privatne živote. Mi smo u najmanju ruku izbegavali da posećujemo roditelje, u okviru porodice gledali da se distanciramo od svojih najvoljenijih zbog toga što smo bili u prvo vreme najizloženiji u kontaktu sa svakom sumnjom na obolevanje. Do te mere je opterećenost bila velika da se kod nekih od nas postavljala dilema da li napraviti pauzu ili čak napustiti posao u potpunosti zbog toga što su ogromne obaveze bile“.

Dodaje da je pored svega toga bilo potrebno tragati za kontaktima obolelih, što je takođe bio njihov zadatak, ali i koordinacija distribucije testova koji su potrebni svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji koja je pod nadležnošću Zavoda za javno zdravlje.

„Sve ovo su ogromni profesionalni izazzovi koje je bilo potrebno savladati i mislim da je ovo stvarno bila jedna ogromna škola pre svega za sve nas iz koje bi trebalo da izvučemo zaključke koji mogu da nam pomognu da se što bolje snalazimo u ovakvim kriznim situacijama“, zaključuje Stanković.

Na samom početku epidemije sve aktivnosti koje je do tada obavljao Zavod za javno zdravlje pale su u drugi plan, a prioritet su bili oboleli od koronavirusa i uzorkovanje materijala od strane epidemiologa.

Ana Jovanović, direktorka Zavoda za javno zdravlje navodi da su morali da se preorijentišu i da svakodnevne aktivnosti obavljaju na drugi način, da funkcionišu kao zdravstvena ustanova u nekim novim uslovima i u uslovima koji su bili otežani zato što se pojavila epidemija za koju nisu znali ni kakva će biti ni koliko dugo trajati, a ni kakve će ishode davati za pojedince i za kolektiv u celini

„Bilo je očekivanja od Ministarstva zdravlja, od svih zaposlenih da završimo zadatke, primimo platu i da odemo zdravi kući. Onda očekivanja naših članova porodice, sve je to imalo jednu otežavajuću okolnost u tim danima, ali od prvog momenta kada se pojavio slučaj u našem okrugu svi naši zaposleni su izlazili na teren, nosili kompletnu zaštitnu opremu, edukovali se, bukvalno smo imali svakodnevne sastanke, kako bi završili sve poslove. Sve ono ostalo što smo do tada radili uglavnom je stalo i pomereno za druge dane. Ovo je bila novina koja je bila teška za sve nas, ali nekako smo uspeli da sve organizujemo, sve je bio timski rad, praćenje novih propisa i pravila, novih zakona koji su nalagali veliki broj izveštaja i zahteva, svakodnevni kontakt sa medijima, a to je kasnije prešlo u rutinu“, kaže Jovanović.

Sva druga ispitivanja pomerana za kasnije

U tom periodu zarazne bolesti, ispitivanje vode i vazduha, hrane sve je pomereno sa strane i 2020. I 2021. godina okrenute su bile maksimalno kovid aktivnostima.

„Bilo je momenata kada je veliki broj zaposlenih bio bolestan i kada smo morali da se pregrupišemo i obavljamo sve te iste aktivnosti sa mnogo manjim brojem ljudi. Mislim da je to bio slučaj i u ostalim ustanovama, da su svi imali taj problem. Nama je bilo veoma važno da naši zaposleni i ako se razbole da ta bolest prođe da nema komplikacija koje će ostaviti posledice i sa te strane smo imali sreće, a možda i neke zdrave stilove života koje stalno propagiramo i možda je to sve uticalo da nismo imali tih problema. Bilo je momanta da je 50 odsto ljudi samo radilo. Pokušavali smo da se organizujemo da sve završimo i da nigde ne manjka i mislim da smo dobro odradili taj posao“.

Osim epidemiologa, na prvoj liniji fronta bili su i zaposleni u kovid ambulantama i bolnicama

Na prvim linijama borbe sa novim i na početku još uvek nepoznatim virusom bile su medicinske sestre i lekari koji su radili u kovid ambulantama i koji su prvi primali i pregledali gotovo sve pacijente kod kojih su se pojavljivali simptomi novog virusa.

Rad u kovid ambulanti veoma je naporan i težak kao što su nam i prethodnih meseci potvrđivali i drugi lekari koji su svakodnevno sa pacijentima obolelim od koronavirusa. Dom zdravlja Požarevac ima u svom ogranku dve kovid ambulante, jednu u Požarevcu, drugu u Kostolcu.

Načelnica Opšte službe u Domu zdravlja Požarevac, dr Lozica Jakić navodi da je u nekim trenucima bilo veoma naporno, jer su ulazili u smenu koja traje pet sati, a izlazili tek nakon deset sati provedenih u skafanderu.

,,Kada je sve stalo u pandemiji korona virusa, zdravstveni radnici su nastavili da rade. Da rade u teškim uslovima, u svojim kovid ambulantama, kovid bolnicima. Bilo je teško svima, posebno je bilo teško ženama koje rade kao medicinske sestre ili doktorke u kovid sistemu. U početku pandemije, marta 2020. godine krenuli smo bez pogovora u borbu protiv tada nepoznatog virusa, koji je davao mnogo običnih simproma, opštih, ništa specifično. Nažalost, mnogi su izgubili živote, među pacijentima i mnogi zdravstveni radnici. Sve više je bilo pacijenata kojima je trebalo pomoći. Nesebično smo ulazile u smenu bez radnog vremena, dok ima potrebe, dok se ne završi poslednji pacijent i tad svoj život ostavljale iza paravana u zelenoj zoni. Posle smene vraćamo se svojima, sebi i normalnom životu i tako danima sve do dana današnjeg. Sve više od početka pandemije radimo paralelno, to znači da radimo sa svoim pacijente u zelenoj zoni kojih je iz dana u dan sve više i radimo u kovidu. Mislim da je i drugim kolegama satisfakcija, pohvala i zadovoljstvo izlečenih pacijenata“, navela je načelnica.

U Srbiji  je veliki broj lekara i medicinskog osoblja dalo nemerljiv  doprinos u borbi protiv pandemije izazvane koronavirusom, i dalje se svakodnevno bore za živote pacijenata u svim ambulantama i kovid bolnicama ali u toj borbi ne smeju ostati sami.