Svetski dan mentalnog zdravlja: Porast i anksioznih i depresivnih poremećaja

Procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je porast i anksioznih i depresivnih poremećaja iznosio više od 25% tokom prve godine pandemije, dok je u isto vreme sistem pružanje usluga mentalnog zdravlja ozbiljno narušen, a jaz u lečenju stanja mentalnog zdravlja još više produbljen pre svega u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Sve veće socijalne i ekonomske nejednakosti, dugotrajni sukobi, nasilje i vanredni zdravstveni problemi utiču na mentalno zdravlje, ugrožavajući napredak ka poboljšanju blagostanja. Stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku socijalnom uključivanju i pristupu pravoj nezi.

Jasmina Medurić, psihijatar u Medicini rada u Požarevcu rekla je ranije za Boom 93 da je ovo virus koji ima teže posledice po zdravlje ljudi i verovatno je cilj takvog informisanja da ljudi shvate ozbiljnost takve situacije i da učine sve da zaštite sebe i svoje bližnje. Ona naglašava da su ljudi po prirodi skloni da uglavnom pamte gde se desilo nešto loše, to više privlači pažnju. U našoj prirodi je da uglavnom razmišljamo o tim lošim stvarima, jer mi želimo da popravimo stvari.

Međutim, postoje načini da se i u ovom periodu pandemije ljudi dobro nose sa strahom i da sačuvaju svoje mentalno zdravlje.

“Da radimo ono što nam prija, ali u pozitivnom smislu, moramo da pronađemo nešto što nam prija, nekome prija da se isprazni u teretani, da šeta, nekome da priča telefonom jer sada u svakom slučaju moraju da poštuju socijalnu distancu, neko voli da čita. Tako da svako treba da pronađe onaj model, opet se ograđujem u nekom zdravom funkcionisanju koji će mu smanjiti misli i pritisak je kod svih nas postoji jedna zebnja, jer smo svi svesni zaraze koja je i u našoj sredini prisutna tako da moramo da se ponašamo u skladu sa tim. Svako ima svoj način opuštanja, ali mora da pazi da ne ugrožava druge. Ne postoji jedinstven model za sve, svako će prema svojim afinitetima da pronađe ono što mu prija. Ljudi su suočeni sa ekonomskim problemima, strahuju za zdravlje svojih bližnjih ali ne možemo sve to odjednom da rešimo već moramo da radimo korak po korak na dnevnom ili nedeljnom nivou. Ono što možemo je da za neki kraći period obezbedimo koliko-toliko normalno funkcionisanje za sebe i svoju porodicu”, napominje Medurić.

Ona naglašava da ljudi često kako bi sačuvali svoje mentalno zdravlje ograničavaju količinu informacija koje će primiti, naročito sada tokom epidemije koronavirusa.

“Da ljudi to rade ali na taj način ćemo propustiti informaciju koja je bitna. Pitanje je kako reaguju ljudi u našoj okolini. Mi možda možemo da regulišemo svoj nivo straha i anksioznosti, ali ako neko od naših bližnjih reaguje burno onda smo i mi uvučeni u takav način ponašanja odnosno u smirivanje naših bližnjih. U svakom slučaju moramo napraviti neki nivo naše zaštite, šta ćemo primiti, na šta ćemo odreagovati, koji savet ćemo poslušati”, kaže psihijatar.

Građanima je dostupna telefonska linija 19833 za pružanje psihosocijalne podrške, svima koji se na bilo koji način suočavaju sa problemima vezanim za covid krizu.

U Požarevcu se građani za pomoć mogu javiti psihijatrijskoj službi u bolnici.

Svetski dan mentalnog zdravlja je prilika da se sve zainteresovane strane okupe, prepoznaju napredak u ovoj oblasti i da zagovaraju kreiranje realnosti u kojoj će mentalno zdravlje i blagostanje postati globalni prioritet za sve.

U Republici Srbiji Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima (0800 309 309) je besplatna i dostupna non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.