Lazar Jovanović: Jahanje konja mora da se voli, jer ko voli taj se i ne plaši (FOTO+VIDEO)

Lepo vreme nas je poslužilo da obavimo razgovor sa Lazarom Jovanovićem, koji je pre tri meseca došao na ideju da oformi udruženje i otvori školu rekreativnog i terapetskog jahanja za decu. Društvo mu je pravio pastuv Aleksej.

 “Udruženje za rekreativno i terapijsko jahanje. otvorili smo pre tri meseca, sredili sve, pripremili konjiće i otvorili. Za sada imamo četiri naša konja i jednog u pansionu, od toga su tri spremni za rad sa decom i jednog spremamo.

Na početnom nivou deca se prvo uče osnovnim pojmovima, kako se odnositi i brinuti o konju. Rade se osnove jahanja poput ravnoteže i koordinacija na konju. Jedna od prvih stvari koja se uči je čišćenje kopita, a zatim i sedlanje konja. Nakon tih priprema sledi stavljanje uzde na konja.

“Prvi čas izgleda tako što učimo decu kako da priđu konju, kako ga očetkati, očistiti kopita. Nakon toga ide pravilno  sedlanje konja i postavljanje uzdi. Deca su srećana, ostala bi ceo dan. Hrane konje, igraju se. Tu mi je brat Vasa, pomaže mi oko četkanja, nekada gađamo lukom i strelom, i to smo sad skoro uveli. Kada deca budu naučila jahanje, uvešćemo i gađanje strelom sa konja.”

 U planu je da se sledeće godine pokrene terapeutsko jahanje kako bi se uključila i deca sa smetnjama u razvoju.

“Sledeće godine planiramo da radimo sa decom sa smetnjama u razvoju. Sada kreće lošije vreme, nastavićemo sa časovima, ali mnogo ređe, ne očekujemo preveliki odziv dece, ali ćemo se doboro pripremiti za sledeću godinu.  Ići ću na dalje školovanje da bi deci mogao da priuštim i nešto više od rekreativnog jahanja, odnosno sportsko jahanje sa preponama za nove članove.

Lazar kaže da jahanje nije strašno Najmlađi član ima 4 godine i već je naučio kasanje. Čas jahanja je oko 45 minuta, ali se deca zadrže mnogo duže. U nekom budućem periodu Lazar želi da od udruženja oformi sportski klub, kako bi mogli da učestvuju i na takmičenjima. Za sada udruženje broji 8 članova, a svi zainteresovani mogu više informacija naći na Instragram i Fb mrežama.

 Jahanje konja mora da se voli, jer ko voli taj se i ne plaši. Bitno je da se vole životinje i priroda. Ako voliš životinje, zavolećeš i konje.

Lazar je konje zavoleo pored sestre, koja je još kao mala sa tri godine odlazila na Hipodrom na voltižovanje. Prvo je ona zavolela konje, pa je meni usadila tu konjsku dlaku, koja jednom uđe i nikad ne izađe.

Sestra Anastasija jaše od malena. Njena želja sa ima svog konja se ostvarila i sada ne može, kako kaže, bez svoje srodne duše, Varga. Drugarica Iva je krenula u školu jahanja pre dva meseca i sprijateljila se Pegazom i Vargom.

Svoje zadovoljstvo jahanjem ne krije ni Ljubica Aćimović koja je pre samo par nedelja naučila jahanje, a konje zavolela mnogo ranije. Ljubitelj je prirode i konja i kaže da je konačno našla rekreaciju i mesto gde će iskoristiti svoje slobodno vreme, jer kaže da joj je mnogo bolje u prirodi sa životinjama nego sa telefonom.

Kada deca nauče da jašu oni mogu razviti doživotnu strast prema konjima, naučiti kako da brinu o njima. Sve te radnje doprinose njihovom samopouzdanju i pravilnom ophođenju prema tako velikim životinjama. Jahanje može pomoći deci svih uzrasta i sposobnosti. Ostvarena veza i interakcija sa njihovim konjem može razviti odano i nesvakidašnje prijateljstvo koje, takođe povećava njihovo poverenje u svakodnevne socijalne situacije. Takođe, odgovorno ponašanje pomaže deci da razumeju zašto je bitna briga o drugima, kako biti ljubazan, nežan i saosećajan prema životinjama. Pomaže im da razviju poštovanje i disciplinu prilikom rada sa ljudima i životinjama.