Učenici slušali o veštačkoj inteligenciji

Veštačka inteligencija je tu! Šta o njoj treba da znamo? Srednjoškolci su bili odlični sagovornici na ovoj tribini. Postavljali su pitanja, davali odgovore, dolazili do saznanja i zaključaka. Tragajući za besmrtnošću, čovečanstvo nastoji da se nadgradi u bogove. Da bi prevladali starost i nesreću, ljudi će morati da osvoje bogoliku vlast nad sopdtvenom biologijom. Кao što Juval Noa Harari kaže u knjizi ,,Homo deus“, moći ćete da kupite sebi heraklovsku snagu, čulnost Afrodite ili mudrost Atine. Ali, polako… Stremiti nije isto što i dosegnuti. Našu buduću ekonomiju, društvo i politiku oblikovaće nastojenja da pobedimo smrt, ali iz toga ne sledi obavezno da će u budućnosti ljudska bića biti besmrtna. U prirodi čoveka je da se plaši novog, jer mu je upravo to novo stvaralo probleme. S druge strane, baš to novo mu je otvaralo put ka napretku. Danas se naše znanje menja vrtoglavom brzinom, pa bi teorijski trebalo sve bolje da razumemo svet. Međutim, događa se suprotno. Naše novostečeno znanje vodi bržim promenama.

U nastojanju da razumemo šta se dešava, mi ubrzavamo gomilanje znanja, što prouzrokuje brža i jača previranja. Posledica toga je da smo sve manje u stanju da pojmimo smisao sadašnjosti ili predvidimo budućnost. Strepimo da će veštačka inteligencija preuzeti kontrolu nad našim životima i da ćemo mi postati robovi te inteligencije. Ili ako ne to onda da će ona preuzeti naše poslove i da ćemo ostati bez sredstava za život. Zbilja, ako nam neka inteligentna robotizovana mašina postane konkurent za radno mesto, mi smo posao izgubili. Robot može da radi stalno, dan i noć, i samo povremeni remont je sav njegov odmor. Robot gotovo nikad ne greši, robot je mnogo brži od čoveka i mnogo je jeftiniji.

Čovek sa takvim veštačkim stvorom ne može da se meri. Sem toga, inteligencija tog robota uskoro će mnogo prevazići našu. Кako dr Bogojević kaže, prostorno periferija više ne postoji jer, uz pomoć pametnih telefona i interneta, sve je u centru zbivanja. Stupanje veštačke inteligencije na scenu svakako će preobraziti svet, ali to ne daje punomoć samo jednom, unapred utvrđenom ishodu. Svaki razvoj događaja trebalo bi shvatiti kao razne mogućnosti, a ne kao proročanstva. Ako vam se neke od ovih mogućnosti ne dopadaju, na vama je da razmišljate i ponašate se na način koji će sprečiti ostavarenje određenih mogućnosti.

Dr Bogojević je poručio mladima da, uprkos napretku i novim tehnologijama, ne treba da se boje za svoje buduće poslove. Potrebno je samo da budu najbolji u onome što rade. Takvi će uvek biti potrebni i čovečenstvu i nauci. Istakao je da je jedan grad u Italiji u srednjem veku, koji je imao broj stanovnika koliko sada otprilike Požarevac, podario svetu vanvremenske umetnike kao što su Mikelanđelo, Leonardo, Peruđini (kasnije Rafaelov učitelj) i Botičeli. Ono što im je bilo zajedničko, pored toga što su svi iz Firence, je Verokio, njihov učitelj. Dakle, bez obzira u kom vremenu živite, uz dobrog učitelja i učenika, sve je moguće.

Po ovom firentinskom renesansnom slikaru nazvan je naučni centar ,,Verokio“ u Zemunu čija je izgradnja u toku. Ideja je da u njemu radi sto najboljih studenata završnih godina i postdiplomaca različitih profila – inženjera, fizičara, biologa, dizajnera – okupljenih oko određenih projekata. Zamisao je, kaže Bogojević, da ,,Verokio“ bude inkubator razvoja škole budućnosti i koncepta kvalitetnog obrazovanja za 21. vek. Naš obrazovni sistem je pravljen za 19. vek i industrijsko doba. Međutim, mladi danas treba da imaju mnogo šire obrazovanje, da budu fleksibliniji, da celog života uče i nauče da cene različite kreativnosti.

Cilj ovog predavanja nije da suzi vidike proričući jedan određeni i konačni razvoj priče, već da nam proširi vidike i stvori svest o mnogo širem spektru raspoloživih puteva.