Broj starijih od 65 godina odavno premašio broj mlađih od 15

Međunarodni dan starih se obeležava od 1990. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj stvaranja životnog okruženja koje je prilagođeno potrebama i mogućnostima starih osoba, odnosno osoba treće životne dobi.

Prema rečima doktorke Cvije Stojanović, iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac, kako u svetu tako i kod nas raste broj starih lica.

„Prema nekim procenama do 2050. godina očekuje se da će broj lica sa 65 i više godina u svetu biti dvostruko veći od broja dece do 5 godina. Kod nas u Braničevskom okugu udeo starih lica iznosi 24.6 odsto što govori da pripadamo staroj populaciji“, navodi doktorka.

Prema njenim rečima očekivano trajanje života u 2021. godini za žene je bio oko 75, a za muškarce oko 70 godina.

„Udeo žena u tom starom dobu je veći. Zbog toga se ove godine Međunarodni dan starih osoba se obeležava pod sloganom „Jačanje i doprinos starih žena“ i ima za cilj da promoviše doprinod koje stare žene daju svom domu, porodici i okruženju, jer se tokom života nagomilavaju razne nejednakosti koje kasnije dovode do toga da se glas stare žene ne čuje i zanemaruje“, zaključila je Stojanović.

Crveni krst svake godine u saradnji sa Domom zdravlja Požarevac u oktobru koji je posvećen starim osobama organizuje preventivne preglede za najstarije sugrađane.

„Crveni krst će nizom aktivnosti obeležiti taj mesec. U okviru Programa brige o starima koji se realizuje tokom cele godine, svakog petka radiće se provera zdravstvenog stanja starim sugrađanima. Ove godine smo u realizaciji ovog programa brige o starima imali i podržku grada gde smo dobili Projekat „Bolje sprečiti nego lečiti“ gde nam je grad obezbedio 160.000 dinara za realizaciju istog“, navela je Jelena Rašić, sekretar Crvenog krsta Požarevac.

Ona je dodala i da tokom cele godine ova organiuacija realizuje projekte vezane za stara lica.

„Jedan od najvećih je Servis pomoć u kući koji je počeo 2009. godine kada je bilo 5 gerontodomaćica i 35 korisnika. On se vremenom razvijao tako da danas imamo 76 korisnika i 15 gerontodomaćica. Cilj projekta je da se poboljša kvalitet života starih lica u gradu i da se što više odloži potreba za institucionalnim smeštajem. Sve zainteresovane korisnike obrađuje Centar zua socijalni rad koji izdaje rešenje o potrebi ove usluge“, zaključila je Rašić.

Takođe, prema njenim rečima ova organizacija se trudi da što više starih ljudi budu volonteri Crvenog krsta jer na taj način mogu da naprave pozitivnu sliku o starim ljudima kao aktivnim članovima naše zajednice.

Kako će se država suočiti s problemom

Stručnjaci očekuju da će se posle popisa pokazati mnogo gora demokratska slika. Brankica Janković naglašava da ne treba da se stari posmatraju kroz crnu statistiku, već kao riznica znanja i iskustava i da se prilagođavanjem životnih uslova omogući zdravo i dostojanstveno starenje.

Dodaje da oni ne bi trebalo da se posmatraju kao neka homogena grupa, jer su to ljudi od 65 do 90 i više godina i imaju raznolike potrebe, stanja i mogućnosti, što može biti i potencijal.

„Ako se realno postave ciljevi, odrede sredstva i akteri koji su odgovorni, nije nemoguće da se obezbedi socijalna sigurnost, stabilnost penzija, dostupan lekar, savremeni lekovi i terapije. Uključivanje starijih u sve životne procese, pa i one digitalne koje nam mogu omogućiti da sve ovo postignemo bez diskriminacije uz ravnopravan tretman svih građana“, zaključila je Jankovićeva.

Ukazala je da se stari najčešće žale na nemogućnost ostvarivanja nekih usluga i prava u sistemu socijalne zaštite, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja socijalne pomoći zbog imovinkog cenzusa, kredita, nevoljnog, protiv njihove volje, smeštanja u dom, oduzimanja poslovne sposobnosti.