Milla’s Book Corner: Putovanje kroz književnost sa Milicom – Na putu, Džek Keruak

„Kakvo je to osećanje kad se voziš sve dalje od ljudi i oni postaju sitniji u ravnici dok se njihove tačkice ne razveju? – to nas preveliki svet natkriljuje, i to je oproštaj, ali mi stremimo sledećem bezumlju pod nebesima.“

Uvek mi je najteže da pišem o romanima koji su mi se najviše dopali. Jedan od razloga je što bih želela da ispričam sve što me je oduševilo, a sa druge strane ne želim da narušim čitalačku slobodu da pronađete baš ono samo vaše, lično, što u svakome od nas izazivaju umetnička dela. Ne preterujem, ako kažem da je ovaj roman lektira i da ga svakako treba uvrstiti na listu za čitanje. Iako naizgled nemaju previše sličnosti, romani „Lovac u žitu“ i „Na putu“ se za mene savršeno upotpunjuju. Kao da je Selindžerov roman uvod i skica za dalji razvoj događaja koji će biti upotpunjeni u knjizi „Na putu“. Tako da ukoliko ste voleli Holdena, zavolećete i Sala i Dina.

Najpoznatiji roman Džeka Keruaka napisan je za svega tri nedelje, a na izdavanje je čekao čak šest godina i za to vreme je pretrpeo izvesno cenzurisanje od strane izdavača. Inspirisan stvarnim putovanjem Keruaka i Nila Kasidija, roman „Na putu“ u sebi sažima mit o lutalaštvu, već dobro znan iz klasičnih dela poput „Odiseje“, „Čajlda Harolda“, „Mobi Dika“ i drugih. U ovom kultnom buntovničkom romanu Sal i Din se upuštaju u izazovno putovanje Amerikom sa željom da utole svoju glad za nepoznatim, novim i autentičnim, ali i spiritualnim iskustvom. Postepeno osvajajući delove američkog kontinenta, dvojica prijatelja koketiraju sa zakonom i moralom u nadi da će na putovanju otkriti suštinu života i učvrstiti veru. Uz ritam džeza, kroz autsajderski, buntovnički život, Sal i Din predstavljaju otelotvorenje američkog života i bit generacije.

Pre godinu dana sam za ovu knjigu napisala kako me podseća na pesme Bili Holidej i da sa ovih stranica odzvanjaju bluz i džez, oslikani zagušljivim, mračnim lokalima u kojima se oseća ritam Amerike četrdesetih godina. Godinu dana kasnije, ništa se nije promenilo, ekstatičnost i all that jazz i dalje odjekuju ovim romanom.

Keruakov uticaj na umetnike poput Boba Dilana, Džima Morisona, Peti Smit i druge je nemerljiv. Buntovništvo i slika slobode utkani su u stvaralaštvo ovog autora koji se opire stereotipima i malograđanskoj kolotečini.

Imam utisak da ovaj neizostavni klasik na našim prostorima nije prošao dovoljno zapaženo, ipak, kod mene zauzima posebno mesto i uvek ga preporučujem svim generacijama.

Milica Grbić, rođena je u Požarevcu 1990. godine. Nakon završene Požarevačke gimnazije, upisala je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer srpska književnost i jezik. Nakon diplomskih, Milica je završila i master studije. Živi u Novom Sadu sa svojom porodicom, a svaki slobodan trenutak provodi čitajući i pišući svoje utiske o pročitanom. Ona ima svoj blog, ali i Instagram stranicu gde sa svojim čitaocima i pratiocima deli utiske o raznim književnim ostvarenjima.

Milica i Boom93 ostvarili su saradnju, te ćete na našem portalu redovno moći da čitate Miličine preporuke i kritike različitih književnih dela.

Prošle sedmice, Milica nas je upoznala sa „Bojom purpura“ Alis Voker.