Društvo

Zašto se žene odriču nasledstva u korist muškaraca? U Srbiji tek svaka četvrta poseduje neku nepokretnost

Foto: Pixabay/Ilustracija

Foto: Pixabay/Ilustracija

U Srbiji ima oko 200.000 više žena nego muškaraca, a one poseduju samo 25 posto svih nepokretnosti, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. U ruralnim sredinama, taj procenat je još manji, i iznosi 16 posto. Jedan od razloga je to što se žene često odriču nasledstva u korist muškaraca, pa je Žensko udruženje kolubarskog okruga započelo kampanju simboličnog naziva „Koliki je moj deo“.

Možda bi statistika bila drugačija, da su bile svesnije svojih prava, ili da su razmišljale o mogućim posledicama kada su se odricale nasleđa, kažu oni koji se bave ovom tematikom.

„Tek kada se nađu u problemu, kada vide da su ostale bez ičega, onda negde proradi to „kako sam mogla, šta sam mogla“ ili se ipak dešava da nam žene kažu „pa ja nisam smela to, šta bi mi rekli, ja bih onda bila skrajnuta, porodica me ne bi trpela, bila bih loša ćerka, loša sestra, loša tetka“, kaže Katarina Ranković, Žensko udruženje kolubarskog okruga.

Deo problema leži u ukorenjenim patrijarhalnim obrascima, a njihova odlika je da se teško prepoznaju i sporo menjaju.

„Čak 68 posto mladih smatra da nasledstvo treba da pripadne muškim članovima, što samim tim pokazuje da je uzrok problema u patrijarhalnom vaspitanju, odnosno mi svi učimo po obrascu iz porodice. Međutim, taj obrazac očigledno nije dobar ukoliko mi smatramo da naša sestra nema podjednaka prava kao i mi. Zakon kaže da smo mi jednaki, ali praksa kaže da to nije slučaj“, navela je Ranković.

O pravima žene ne znaju dovoljno

A da bi se praksa promenila, udruženje je ponudilo besplatnu pravnu pomoć. Advokati ocenjuju da o svojim pravima žene ne znaju dovoljno, kao i da se plaše da im ta prava mogu biti oduzeta.

U Srbiji ima oko 200.000 više žena nego muškaraca, a one poseduju samo 25 posto svih nepokretnosti, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. U ruralnim sredinama, taj procenat je još manji, i iznosi 16 posto. Jedan od razloga je to što se žene često odriču nasledstva u korist muškaraca, pa je Žensko udruženje kolubarskog okruga započelo kampanju simboličnog naziva „Koliki je moj deo“.

Možda bi statistika bila drugačija, da su bile svesnije svojih prava, ili da su razmišljale o mogućim posledicama kada su se odricale nasleđa, kažu oni koji se bave ovom tematikom.

„Tek kada se nađu u problemu, kada vide da su ostale bez ičega, onda negde proradi to „kako sam mogla, šta sam mogla“ ili se ipak dešava da nam žene kažu „pa ja nisam smela to, šta bi mi rekli, ja bih onda bila skrajnuta, porodica me ne bi trpela, bila bih loša ćerka, loša sestra, loša tetka“, kaže Katarina Ranković, Žensko udruženje kolubarskog okruga.

Deo problema leži u ukorenjenim patrijarhalnim obrascima, a njihova odlika je da se teško prepoznaju i sporo menjaju.

„Čak 68 posto mladih smatra da nasledstvo treba da pripadne muškim članovima, što samim tim pokazuje da je uzrok problema u patrijarhalnom vaspitanju, odnosno mi svi učimo po obrascu iz porodice. Međutim, taj obrazac očigledno nije dobar ukoliko mi smatramo da naša sestra nema podjednaka prava kao i mi. Zakon kaže da smo mi jednaki, ali praksa kaže da to nije slučaj“, navela je Ranković.

O pravima žene ne znaju dovoljno

A da bi se praksa promenila, udruženje je ponudilo besplatnu pravnu pomoć. Advokati ocenjuju da o svojim pravima žene ne znaju dovoljno, kao i da se plaše da im ta prava mogu biti oduzeta.

„Nije bio ni jedan slučaj da žena kaže „meni brat brani, moj brat hoće sve, ja sam ucenjena, moj otac hoće da da bratu sve.“ Iskreno ne. Nego većina slučajeva je bila da postoji mogućnost da se to desi, da su one u strahu, i kako one da zaštite sebe. Ili bilo je slučajeva gde su se one već odrekle u korist brata, pa sad misle da su pogrešile i onda hoće to da isprave, što je sada već nemoguće“, naveo je advokat Goran Đorđević. Više na LINKU.