Od strategije do strategije: Sve je skoro isto, samo više smeća

Nova strategija upravljanja otpadom značila bi prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada.

U postojećoj  strategiji upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019., lokalnim samoupravama je bilo ostavljeno da odluče da li će graditi samo sanitarne deponije ili će odmah raditi i odvajanje otpada i reciklažu, i one su se odlučile za ovo prvo, iako je njihova zakonska obaveza da se otpad razdvaja.

Od predviđenih 26, na kojima se primenjuju tehnologije upravljanja otpadom, izgrađeno je svega deset regionalnih sanitarnih deponija u Srbiji (Užice, Lapovo, Kikinda, Jagodina, Leskovac, Pirot, Sremska Mitrovica, Pančevo, Vranje i Subotica), dok Gornji Milanovac ima lokalnu sanitarnu deponiju.

Upravljanje otpadom je komunalna usluga, to je izvorna obaveza lokalnih samopurava, pa one moraju da sprovedu propise, ali to ne rade, delom jer nemaju stručne kadrove i novac.

Poslednjih dvadeset godina razmatrale su se mogućnosti izgradnje regionalne deponije u Požarevcu. Grad sada planira da izgradi regionalnu deponiju na zemljištu između Kličevca i naselja Kurjače, ali to podrazumeva izradu studije opravdanosti na koju saglasnost daje nadležno ministarstvo.

U nacrtu nove strategije stoji da će se menjati raspored regionalnih sanitarnih deponija, i smanjiti im se broj.  To znači da se neće više ići na koncept regionalnih sanitarnih deponija nego regionalnih centara za upravljanje otpadom, gde ćemo imati reciklažu svega što može da se reciklira i tretman nereciklabilnog otpada kako bi se proizvodila energija ili kompost, dok bi se ostatak iz tog tretmana koristio u građevinskoj industriji.

Reciklažni centar za komunalni otpad je izgrađen u Požarevcu, ali još uvek nije otvoren. Njega bi trebalo da  koriste Požarevac, Kostolac, ali i Veliko Gradište i Golubac. Otvaranjem ovog postrojenja Požarevac bi rešio pitanje deponovanja komunalnog otpada, nakon čega slede i prvi koraci u primarnoj selekciji smeća. Puštanjem u funkciju ovog kompleksa, prestaće organizovano odvoženje i odlaganje otpada na neuslovnim deponijama.

Takođe, potrebno je zatvoriti deponije koje su “ekološke bombe”. Zatvaranje nesanitarne deponije “Jeremijino polje” u Požarevcu najavljuje se godinama unazad. Još uvek je aktuelna, a njena sanacija i zatvaranje planirano je za kraj godine, bar je tako najavio direktor JP “Komunalne službe”, Marko Marjanović. Za to su potrebna novčana sredstva od preko 25 miliona dinara, koja se planiraju iz fonda za zaštitu životne sredine.

U Srbiji nastaje 2,23 miliona tona komunalnog otpada godišnje, prema istraživanju Inženjera za zaštitu životne sredine iz 2018. godine. Prema računici Komdela, jedna tročlana porodica u Srbiji napravi oko jednu tonu otpada godišnje.

Nova strategija upravljanja otpadom podrazumeva uvođenje principa cirkularne ekonomije i prevencije otpada, kao i sve nove EU direktive. Kada je reč o procentima, na primer, 90% biorazgradivog otpada neće smeti na deponije, a 60% otpada mora da bude reciklirano.