Performans "Ženska groblja": Sećanje na žene žrtve femicida

“Performans se zove ’Žensko groblje’ zato što govori o femicidu, najdrastičnijem obliku nasilja nad devojčicama, devojkama i ženama. Motivisan je mržnjom prema ženama, diskriminacijom, nasiljem nad ženama i nejednakom raspodelom moći između muškaraca i žena. Performans izvodimo od 2019. godine, od 25. novembra. kada je inače počelo obeležavanje ’16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama’”, rekla je Marija Virijević, koordinatorka programa u Centru za devojke iz Niša.

Učesnice performansa, obučene u crno, na papirima zalepljenim na sebi nosile su neka od imena žena žrtava femicida od početka godine, dok je sa zvučnika išao audio-zapis sa svim imenima žena stradalih u porodično-partnerskom nasilju koja su dospela u medije od 2010. godine do danas. 

Kako ističe, ove godine “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” dočekali smo sa 17 femicida u Srbiji, a prošla godina završena je sa 28 femicida.

“Svake godine je to ta brojka od 20 i nešto do 30 femicida, i to je samo ono što je dospelo u medije. Žene koje su preminule zbog višegodišnjeg nasilja se i ne računaju u femicide”, rekla je Virijević. 

Srbija i dalje nema sistem za praćenje femicida.

“Statistiku vodi Autonomni ženski centar iz Beograda, kao FemPlatz. Država ne vodi evidenciju zato što femicid ne prepoznaje to kao specifično krivično delo. Tako nije ni definisan u zakonu. Postoje neke težnje da ga je dobro definisati, dok neki drugi smatraju da možda treba da ostane ovako, ali on jeste specifičan zato što je motivisan mržnjom”, navodi Virijević.

Kako je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama rekla Ljiljana Todorović Jovanović ispred organizacije FemIn Kolektiv, ova organizacija smatra da bi  prepoznavanje femicida  kao specifičnog zločina omogućilo preciznije kažnjavanje počinilaca i time poslalo jasnu poruku društvu o ozbiljnosti nasilja prema ženama, kao i da bi to imalo preventivnu funkciju, jer bi se ženama pružila veća pravna zaštita.

Prema njenim rečima, s obzirom na to da femicid u Srbiji često nije prepoznat kao motiv za ubistvo, mnogi slučajevi nasilja nad ženama ne dobijaju odgovarajuću pravnu kvalifikaciju, a počinioci mogu dobiti blaže kazne. 

“Uvođenje femicida kao posebnog dela posebno nailazi na otpor određenog dela stručne javnosti koji smatra da već postoje  pravni okviri da se ovakva dela tretiraju. Međutim, femicid se često karakteriše kao "zločin iz strasti", što ostavlja puno prostora da se za  jedan svirepi zločin kome neretko prethode godine zlostavljanja  žrtve  pronađu brojne olakšavajuće okolnosti i da kazna bude neadekvatna”, objašnjava Todorović Jovanović.

Marija Virijević navodi da statistika o femicidu govori da se u našem društvu ženama i dalje ne pruža dovoljno podrške da izađu iz nasilja.

“Lako je reći: ’Izađite, nemojte da trpite.’ Ali šta posle kad izađu? Nasilje eskalira kad žena pokuša da ode od nasilnika. Postoji i dalje dosta predrasuda i među građanstvom, ali i u relevantnim institucijama. Zapravo se svodimo na pojedince i pojedinke koji imaju sluha i senzibilisani su. Tako da treba još raditi i na edukaciji, i na prevenciji, ali i pooštriti kažnjavanje nasilja pre nego što dođe do ovog najdrastičnijeg oblika”, rekla je Virijević.

Polovina ubijenih žena od početka godine ranije je prijavilo nasilje. 

Prema rečima Marije Virijević, velika je tolerancija na nasilje – “nije to ništa”.

“’Nije to ništa’, i onda dođe do ovog poslednjeg stadijuma kada je već kasno. Mora da postoji veća osetljivost i razumevanje kada žene prijavljaju nasilje, da ne bi došlo do ovoga o čemu mi pričamo”, zaključuje Virijević. 

Nakon performansa, planiran je razgovor sa građankama, prilikom koga će organizatorke deliti informativne pamflete sa podacima o institucijama i organizacijama kojima se mogu obratiti žene u situacijama nasilja. 

Performans je održan u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Kampanja je nastala u okviru Centra za žensko globalno liderstvo na Univerzitetu Ratgers 1991. godine, kao godišnja akcija koja zahteva ukidanja svih vrsta nasilja nad ženama.

SOS telefoni

Ukoliko vam je potrebna pomoć, ovo su važni SOS telefoni:

Policija: 192
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja: 0800-222-003
Autonomni Ženski Centar - SOS telefon: 0800-100-007, radnim danima 10-20h
ASTRA Akcija protiv trgovine ženama - SOS telefon: 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h,
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h